Nova studija, koja je nedavno sprovedena na 26.000 ljudi koji vole da kasno idu na spavanje, je otkrila da ovi „noćni ljudi“ imaju bolje kognitivne funkcije od ranoranilaca. Rezultati istraživanja su pokazali da ovi ljudi imaju bolje rezultate na testovima inteligencije i memorije, što je iznenadilo mnoge.

Studiju je sproveo tim istraživača sa Imperijal koledža u Londonu, koji su analizirali podatke koje je prikupila firma UK Biobank. Njihova istraživanja su pokazala da ljudi koji kasno odlaze na spavanje imaju brže reakcije, bolju memoriju i su perceptivniji od ranoranilaca.

Vođa istraživanja Raha Vest je istakao da je važno da ljudi razumeju i usklade se sa svojim prirodnim tendencijama spavanja, ali je isto tako važno da odvoje dovoljno vremena za san. On je naglasio da san ne treba da bude ni prekratak ni predugačak, jer je važno da mozak bude zdrav i funkcioniše maksimalno.

Ova studija je demantovala uobičajeno verovanje da „noćni ljudi“ nisu produktivni tokom dana. Naprotiv, rezultati su pokazali da oni imaju bolje kognitivne funkcije i bolje performanse na testovima inteligencije i memorije.

Iako je ova studija donela zanimljive rezultate, istraživači su istakli da je potrebno sprovesti još istraživanja kako bi se razumela veza između kasnog odlaska na spavanje i kognitivnih funkcija. Takođe, važno je istražiti kako različiti obrasci spavanja mogu uticati na zdravlje mozga i opšte zdravlje.

U svakom slučaju, ova studija pruža nova saznanja o važnosti sna i uticaju spavanja na kognitivne funkcije. U današnjem svetu u kojem svi vodimo brz i stresan način života, važno je da se posvetimo svojim spavaćim navikama i osiguramo da imamo dovoljno vremena za san kako bismo osigurali optimalno zdravlje mozga i celokupno zdravlje.

Uvid u kognitivne funkcije noćnih ptica u poređenju sa ranoranilcima pruža nam nova saznanja o važnosti sna i njegovom uticaju na naš mozak. Ova studija nas podseća da je san ključan za očuvanje zdravlja mozga i celokupnog zdravlja, te da treba da se posvetimo svojim spavaćim navikama kako bismo osigurali optimalno funkcionisanje našeg mozga i tela.

Uzimajući u obzir rezultate ove studije, možemo zaključiti da noćne ptice imaju više šansi za uspeh u kognitivnim zadacima u odnosu na ranoranilce. Ovo otkriće može imati značajne implikacije na način na koji razmišljamo o spavanju i o tome kako najbolje iskoristiti naše spavaće navike u svakodnevnom životu.

U zaključku, ova studija pruža važne uvide u važnost sna i njegov uticaj na naše kognitivne funkcije. Nadamo se da će buduća istraživanja dodatno istražiti ovu temu i pružiti nam još više saznanja o vezi između spavanja i kognitivnih funkcija. Sa više informacija o ovoj temi, moći ćemo bolje razumeti kako da maksimalno iskoristimo naše navike spavanja za poboljšanje našeg zdravlja i performansi.