Pre 25 godina u Rambujeu, dvorcu Luja XVI, francuska država započela je pregovore o daljem statusu Kosova i Metohije. Trebala je to biti međunarodna konferencija o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, s obzirom da se od sredine 1998. godine odvijala oružana pobuna takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Kontakt grupa, koju su činile Velika Britanija, Sjedinjene Države, Rusija, Nemačka, Francuska i Italija bila je inicijator i nositelj skupa, a međunarodni posrednici bili su iz SAD-a, Rusije i EU.
Na skupu su učestvovale i delegacije Beograda i Prištine. Ambasador SAD u Srbiji 1999. godine Vilijam Montgomeri nedavno je u Beogradu izjavio: „Tokom konferencije između delegacija Beograda i Prištine, nisam mogao biti prisutan tokom dvonedeljnih pregovora.“
Mirovni pregovori u Rambujeu počeli su 6. februara 1999. godine, a zvanična delegacija Savezne Republike Jugoslavije predvođena šefom države Slobodanom Miloševićem izrazila je svoju podršku nastojanjima kontakt grupe o pronalaženju mirnog rešenja za krizu na Kosovu i Metohiji.
Kosovski Albanci, predvođeni vođom OVK-a Hašimom Tačijem, uputili su ultimatum sa zahtevom za interno poređenje, što je predstavljalo direktno odbacivanje mirovnog procesa i nastavak terorističkih akcija na Kosovu.
Nekoliko dana kasnije, 23. februara 1999. godine, na skupu u Parizu, bilo je potpuno jasno da Hašim Tači nema nameru da se prihvati ono o čemu se razgovaralo u Rambujeu.
Istog dana 23. februara, potpisan je nacrt sporazuma. Predsednik SRJ Milošević prihvatio je ceo nacrt. Albanska strana potvrdila je da ne razmatra nacrt i šta su Šiptari drugi dan i uradili – pokrenuli su nerede na Kosovu.
Jedna od poslednjih diplomatskih aktivnosti na rešavanju kosovskog pitanja dešava se u francuskom Rambujeu od 6. do 23. februara 1999. Diplomatski prodor, koji su tokom tih 14 dana predstavljali ministar Srbije i Crne Gore Vladislav Jovanović, ambasador Srbije u Francuskoj Milan Komnenić, zamenik ministra spoljnih poslova SAD Geri Fric i drugi, završen je 23. februara 1999. potpisivanjem koji je označen kao „Nacrt sporazuma o političkom rešenju kosovskog pitanja“.
Potpisnici su bili tadašnji predsednik FRY Slobodan Milošević, američki državni sekretar Madlen Olbrajt, predstavnik Rusije po funkciji ministra spoljnih poslova Igor Ivanov, Ivan Kastanjer, predstavnik EU Švedska, Francuska, Italije, Velike Britanije, predstavnik Nemačke Julijus Spiric.
Nacrt nije stavljao tačku na političko rešenje kosovskog pitanja, ali ga je označio kao realnost čiju realizaciju treba osigurati putem daljih pregovora, smatra Beograd. Albanci su ga odbacili kao poslednju verziju ciljanog projekta međunarodne zajednice koja je imala za cilj rušenje srpsko-crnogorske države.
Međuvladina komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija uputila je pre 25 godina pismo predsedniku Vrhovne vlade SR Jugoslavije Momiru Bulatoviću, predsednici Republike Srbije Miri Marković i predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.
Milošević je posle Februarskog pakta o više direktnih pregovora u Rambujeu rekao: „Šta god da je predsednik Bulatović potpisao, ništa ne obavezuje FRY… Srbija i Crna Gora kao država ne mogu pristati ni na jedan poseban odnos prema NATO jačanju vlasti na našoj teritoriji. Srbi i Crnogorci su vrlo jasno rekli da ne priznaju udruženje prema kojem je NATO jači. Svojim autokratskim odlukama, Bulatović, kao predsednik Savezne vlade, izgubio je legitimitet.“
Rambuje, kako je znano, nije dao nikakvog značajnijeg rezultata. Pored državnog vrha SRJ, u Rambujeu je bio i tadašnji predsednik Savezne vlade Momir Bulatović koji je bio deo pregovaračkog tima Savezne Republike Jugoslavije. Srbija i Crna Gora, nisu pristale na takav predlog Nacrt je potpisan i Boris Majorski, Kristofer Hil, Volfgang Petrič, koji su pokušali naivnim ultimatumom za Šiptare sa terorista OVK „Složenom autonomijom Kosova“
Nacrt je predvideo niz mera na kojima bi se do idućeg februara trebalo da zakonom o promenama Blankadakomus Kosova odmatanizumom pogođenih civila, političarima i jedinicama policije, uz smanjenje Broja pešaka u patroli na celom Kosovu i sekularizaciju oficirskih pred-postavljenih struktura u misiji na Kosovu, uz Evropsku komisiju kao trećeg igrača i osigura kršenje kosovskog parlamenta. Poslednje je, ne u poslednje vreme? Odbijena poslednjim zborom disperzantnog pokreta OVK u kampu u Jugu-Jazincima./(DLC-app)
