U martu ove godine pojavila se podvarijanta virusa korona poznata kao „Arkturus“. Ova podvarijanta nije izazvala teže simptome, osim u retkim slučajevima konjuktivitisa, i prošla je prilično nezapaženo. U Srbiji je u poslednjih sedam dana zabeleženo 686 slučajeva COVID-19, ali nije poznato od koje podvarijante su oboleli, iako se sumnja da su to prethodnici „Pirole“.
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici navodi da je „Pirola“ (BA.2.86) prvi put otkrivena u Danskoj 24. jula. Nakon Danske, brzo je identifikovana i u SAD-u, Velikoj Britaniji i Izraelu. U poređenju sa „Krakenom“, virusom koji je bio dominantan proteklih meseci, „Pirola“ ima 36 novih mutacija. Ove mutacije su se dogodile u „S“ proteinu, ključnom delu virusa koji omogućava ulazak u ljudske ćelije.
„Pirola“ se brzo širi i dospela je u desetak zemalja, uključujući Južnoafričku Republiku i Tajland. Dr Bohucki ističe da se „Pirola“ može proširiti globalno, te da je verovatno prisutna i u Srbiji, s obzirom na to da su je otkrili i u nekoliko evropskih zemalja. On upozorava da će „Pirola“ polako istisnuti postojeće sojeve, ali i dalje naglašava prisutnost „Krakena“ i podvarijante „Eris“.
Iako trenutno ne postoje podaci koji bi ukazivali na to da „Pirola“ izaziva teže kliničke slike, preporučuje se oprez. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prati situaciju kako bi se utvrdilo šta će se desiti ako „Pirola“ postane dominantna, jer se može dogoditi da njena prisutnost u populaciji poraste.
Epidemiolog dr Bohucki naglašava da je „Fajzer“ već razvio vakcinu na osnovu „Krakena“, ali se suočavamo sa problemom jer „Pirola“ ima 36 mutacija u odnosu na „Kraken“. U Srbiji je dostupna bivalentna vakcina na osnovu omikron podvarijanti BA.4 i BA.5, koja se može primiti kao dodatna doza.
U vezi sa rizikom od infekcije, dr Bohucki veruje da bi nošenje maski moglo ponovo postati praksa, posebno za starije osobe i one sa hroničnim oboljenjima. U trenutnoj situaciji, epidemiološka situacija u Severobačkom okrugu je povoljna, sa vrlo malo obolelih, ali se preporučuje da se oboleli jave svom lekaru kako bi potvrdili dijagnozu.
Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije INEP navodi da su nove podvarijante omikrona slične prethodnim sojevima i da ne treba podizati paniku. Ipak, one se razlikuju u brzini širenja i potencijalnim simptomima.
Postavlja se pitanje efikasnosti postojećih testova na nove sojeve. Gnjatović naglašava da nije moguće sa sigurnošću reći koliko su stari testovi osetljivi na nove varijante, te se očekuje razvoj novih testova prilagođenih novim podvarijantama.
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović smatra da nema mesta panici zbog pojave novih sojeva, jer su oni obično manje opasni. Iako se virus nastavlja mutirati, većina ljudi neće imati ozbiljne probleme, ali stariji i hronični bolesnici su i dalje u riziku.
U zaključku, stručnjaci se slažu da je važno pratiti situaciju sa novim sojevima virusa, dok se preporučuje oprez, posebno među rizičnim grupama. S obzirom na brzo širenje novih podvarijanti, važno je ostati informisan i prilagoditi strategije zaštite u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom.
