Srbija se našla u drugom šeširu za Olimpijske igre, zajedno sa Australijom i pobednikom kvalifikacionog turnira u Letoniji. Amerika, Nemačka i pobednik turnira u Španiji su u prvom šeširu, dok su Kanada, Francuska i najbolji sa kvalifikacija iz Portorika deo trećeg. Japan, Južni Sudan i pobednik turnira u Grčkoj su u četvrtom šeširu.

Srbija, uz Australiju i pobednika turnira u Letoniji, smeštena je u drugi šešir za žreb Olimpijskih igara, saopštila je danas Svetska košarkaška federacija (FIBA).

Nacionalni tim Srbije neće biti u prvom šeširu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkom, kao ni sa pobednikom turnira u Španiji, koji je još uvek nepoznat, jer igraće se od 18. do 20. februara.

U trećem šeširu biće Kanada, Francuska i protivnik najboljeg sa kvalifikacionog turnira u Portoriku, dok su u četvrtom Japan, Južni Sudan i tim koji osvoji turnir u Grčkoj.

Žreb za muški olimpijski turnir biće obavljen 19. marta u Lozani, a Olimpijske igre u Tokiju održaće se od 23. jula do 8. avgusta.

Srbija je osvojila zlato na Olimpijskim igrama 1980. godine u Moskvi, srebro u Atini 2004, bronzu u Rio de Žaneiru 2016. kilometrima. Odlučili su se za cestu preko Slovenije i Italije, izlazili na kraj s brojnim deonicama i kišama, koje su usporavale kretanje.

Na autoroutu kod Torina, pred Lozanom, autobus je stao zbog tehničkih problema.

Cela ekipa se bacila na rešavanje problema, deo je pekao kafu, neko je ćaskao sa mehaničarom, a svi su se našli u istoj situaciji sa pitanjem: ko će prvi do Lozane?

U svakom slučaju, vozači formule 1 idu mnogo brže od njih. Vlasnik tima „Stirol“, jedna od najpoznatijih firmi za proizvodnju stiropora u Poljskoj, Arkadiusz Kubiak, uživa u svom Ferrariju prema Lozani.

– Voleo bih da vozači Formule 1 ovako brzo voze i na trci. Uživao sam mnogo – kaže Poljak Kubiak, koji je doneo svog sina Stefana na utakmicu.

Loznica je slovensko pleme, koje je među prvima doputovalo u Bern, stari grad na brdu, posle smrti rimskog cara Avgusta. Švajcarska teško da bi bila švajcarska bez meštana iz Lozanke.

Kada su Rimljani osvojili Galsko i helvetsko bazensko područje početkom prvog veka pre nove ere, za svoje armijsko središte izabrali su Bielersee, koji se tada zvao Lago Brigancio.

Na tom mestu ostalo je sedmero ljudi iz Lozane, koji će postati pristalice i vojnici Avgustove vojske, kada stigne ili uđe u njihov klan. Danas je to švajcarska prestonica Bern.

Ali kako je gotov rat na čelu vojske ušao napor, jedna od najpoznatijih i najmanje srećnih skupina je Lozana kobila, koja je sažeta sa studijskim osmehom. Kada je upitana, što je uradila u Lozani, koko nestaje od smeha?

Ako Lozana može postati toliko srećno mesto, zašto ne bi bila mesto sreće, gde može da se živi bez gladi i straha?

Na stadionu Muni se čuje kako su meštani Lozane pristali u centru, gde su se okupljali meštani i turisti iz raznih krajeva švajcarske Alpa.

Na terenima se družila svita, koja je bila spremna da sa osmehom dočeka letnje dane u Lozani.

Timovi iz mnogih zemalja su već obišli Švajcarsku i zastali, kako bi dočekali njen sopstveni kraj. Svi će se složiti, Lozana je dobar izbor za slobodno vreme.

Na kraju, sreće u Lozani nije bilo više nego u svim ostalim mestima, jer je opet sve krenulo naopako. Ipak, svi ti trenuci u Lozani su se malo razlikovali od onih u ostatku sveta.

Meštani su voleli mesto koje su napustili, jer su počeli da uočavaju mnoge stvari koje su i sami želeli da promene. Lozana je postala grad mira i zadovoljstva, gde se moglo mirno živeti.

Na kraju, Lozana se počela menjati i postajala je sve mirnija i tiha. Meštani su bili srećni zbog svega što se promenilo, jer je to značilo da če biti više radosti u njihovim životima.