Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je večeras da je upad naoružanih pripadnika kosovske policije u Privremene organe opština Peć (u Goraždevcu), Istok (u mestu Osojane) i Klina (u selu Vidanje) nastavak smišljene politike proterivanja Srba sa KiM, koju sprovodi ekstremistički režim Aljbina Kurtija uz prećutnu saglasnost zapadnih sila. Takođe, upad kosovske policije u prostorije ambulante koju koriste Srbi u Prištini i odvođenje zdravstvenih radnika u policijsku stanicu u kojoj su držani više sati i pušteni tek sinoć oko ponoći samo je jedan od načina stvaranja straha i panike među Srbimam, a s ciljem njihovog etničkog čišćenja, poručio je Linta.
Linta ističe da je odluka Aljbina Kurtija da ukine dinar na Kosovu i Metohiji predstavlja do sada najjače sredstvo proterivanja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta. “Preostali Srbi žive i opstaju na Kosovu i Metohiji samo zahvaljujući finansijskim davanjima Srbije“, dodao je on u saopštenju. Linta je dodao da podržava odluku predsednika Aleksandra Vučića da Srbija zatraži hitno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom aktuelne situacije na KiM. “Važno je da Srbija nikada ne odustane od poštovanja međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija“, naglasio je on.
Ovo je samo nastavak višedecenijskog sukoba koji traje između Kosova i Srbije. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, ali Srbija i dalje odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Za Srbiju, Kosovo i dalje predstavlja teritoriju unutar svojih granica. Međunarodna zajednica je podeljena po ovom pitanju, sa nekim državama koje su priznale nezavisnost Kosova, dok su druge to odbile.
Šta god bilo, ovo je samo nastavak etničkih napetosti koje traju na ovim prostorima od davnina. Srbi i Albanci su dva najbrojnija naroda na Kosovu i Metohiji, i već dugo vremena postoje neke napetosti između ova dva naroda. Sukobi na ovim prostorima datiraju još od 1389. godine, kada je došlo do bitke na Kosovu polju između srpskog i turskog vojnog vođstva. Ovo se smatra jednom od najvažnijih bitaka u srpskoj istoriji i možda čak i jednom od najvažnijih u istoriji Balkana.
Srbija je oduvek smatrala Kosovo i Metohiju kulturnim i istorijskim središtem srpskog naroda. Oni smatraju da je Kosovo i Metohija kolevka srpstva i da ima veliki verski i kulturni značaj. S druge strane, albanski narod takođe smatra Kosovo svojom kolevkom i ima jake veze sa ovom teritorijom. Što se tiče mnogih Albanaca, Kosovo je zemlja koja im pripada, i oni ne žele da budu dio Srbije.
Ovaj sukob između dva naroda i dalje traje do dana današnjeg. Mnoge vojne, političke i diplomatske borbe su vođene oko statusa Kosova. Međutim, ljudi koji najviše trpe zbog ovih sukoba su obični ljudi koji samo žele miran i normalan život. Ovaj sukob je doveo do mnogo patnje i gubitaka na obe strane i sporno pitanje je kako se ovi problemi mogu mirno i pravedno rešiti, kako bi se stvorili mirni uslovi za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji.
Zaključak cijele ove priče je da je ovo pitanje jedno od najvećih etničkih i političkih izazova sa kojima se suočava Balkan. Nekadašnji sosjedski odnosi između kosovskih Albanci i Srba su bili turbulentni, ali je situacija danas još komplikovanija. Ovaj status Kosova stvara mnogo problema i konflikata na Balkanu, i teško je predvideti šta će budućnost doneti. Ipak, sigurno je da će rešavanje ovog pitanja biti dugačak i težak proces koji će zahtevati puno volje, snage i mudrosti od svih strana koje učestvuju u ovom konfliktu.
