Početak toplijih dana često se povezuje sa povećanjem aktivnosti u prirodi, ali takođe donosi i rizik od uboda krpelja. O ovom problemu govorila je epidemiolog dr Sonja Giljača iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, naglašavajući važnost svesti o opasnostima koje ovi paraziti nose.
Krpelji su paraziti koji sisaju krv ljudi i životinja. Sa dolaskom lepog vremena, ljudi više borave napolju, što povećava rizik od uboda. Dr Giljača ističe da nije svaki ubod krpelja povezan sa lajmskom bolešću, ali je važno preduzeti preventivne mere kako bismo se zaštitili.
Jedna od prvih preporuka dr Giljače je da se pre početka sezone urede zelene površine oko vikendica i parkova. Takođe, nošenje dugačkih rukava i nogavica svetlih boja može smanjiti površinu kože koja je izložena ubodu krpelja. Preporučuje se i upotreba repelentnih sprejeva koji će dodatno zaštititi kožu od ovih insekata. Repelente je važno primeniti više puta tokom boravka u prirodi kako bi bili delotvorni.
Druga ključna preventivna mera, kako naglašava dr Giljača, jeste samopregled kože nakon povratka iz prirode. Preporučuje da članovi porodice pregledaju delove tela koji su teško dostupni za samopregled, kao što je kosmati deo glave. Ovako se može otkriti eventualni ubod krpelja pre nego što izazove ozbiljnije zdravstvene probleme.
U slučaju da do uboda dođe, važno je prepoznati simptome lajmske bolesti. Dr Giljača objašnjava da postoji nekoliko stadijuma oboljenja. U prvom stadijumu, na mestu uboda može se pojaviti ovalno crvenilo, koje može biti praćeno bolovima u zglobovima, povišenom temperaturom i umorom. Ako se stanje ne leči, može doći do manifestacije drugog stadijuma oboljenja, koji se karakteriše ukočenošću vrata, glavoboljama i upalom zglobova. U slučaju da ni tada ne dođe do lečenja, može doći do trajnog oštećenja zglobova i nervnog sistema, što predstavlja treći stadijum lajmske bolesti.
Dr Giljača naglašava važnost stručne analize krpelja. Po njenim rečima, građani bi trebali da se obrate zdravstvenoj ustanovi ukoliko dođe do uboda, kako bi krpelj bio stručno uklonjen. Nakon toga, lekar može proceniti stanje kože i simptome i dati savete o daljem zdravstvenom nadzoru.
Preventivne mere i pravovremeno reagovanje na prvi znak infekcije su ključni za sprečavanje lajmske bolesti. Uzimajući u obzir da se sa toplijim vremenom povećava boravak u prirodi, važno je da se svi građani informišu o rizicima i zaštitnim merama. Dr Giljača ističe da je bitno ne zanemariti ni naizgled bezopasne ubode, jer oni mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Svako ko planira da provede vreme napolju, posebno u šumovitim ili travnatim područjima, treba da bude svestan opasnosti koje donose krpelji. Informisanje i edukacija o ovim pitanjima mogu značajno smanjiti rizik od infekcija i pomoći ljudima da uživaju u prirodi bez brige o zdravlju. Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da se preduzmu svi potrebni koraci kako bi se zaštitili od potencijalnih opasnosti i očuvalo zdravlje tokom letnjih meseci.
