Proleće počinje za pet dana, a letnje računanje vremena počinje 31. marta. Početak proleća je 20. marta i trajaće sve do 20. juna, kada započinje leto. Na severnoj hemisferi, proleće je, dok je na južnoj jesen, zbog čega ne postoji univerzalan datum za početak ovog godišnjeg doba. Sunce se svake godine prebacuje na severnu hemisferu i tada počinje proleće, što će se desiti i u Srbiji 20. marta. Tog dana, dan i noć će trajati podjednako, odnosno po 12 sati.

Letnje računanje vremena počinje 31. marta, kada se kazaljke na satu pomeraju sa 2 sata ujutru na 3 sata. Ovo znači da ćemo spavati sat manje te noći. Dani su već duži, a sa pomeranjem sata ovaj efekat će biti još izraženiji. Na zimsko računanje vremena vraćamo se 27. oktobra.

Praksa pomeranja sata traje skoro 130 godina, a inicijator je bio novozelandski entomolog Džordž Vernon Hadson 1895. Predložio je pomeranje sata tokom leta kako bi se iskoristilo više dnevne svetlosti. Praksu su prvi uveli Nemci 1916. godine, a kasnije su im se pridružile Velika Britanija i SAD. Većina zemalja u Evropi i skoro cela Severna Amerika pomeraju kazaljke dva puta godišnje.

Evropska komisija je predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali odluka još nije doneta. Ako se to ne dogodi do iduće godine, pomeranje sata će obeležiti 130 godina postojanja. Uticaj pomeranja sata na organizam je značajan, kako za hronične bolesnike i starije osobe, tako i za mlađu populaciju.

Pomeranje sata utiče na organizam i prelazak na letnje računanje vremena može imati različite posledice na organizam, o čemu možete pročitati na određenom linku.

Potrebno je obratiti pažnju na ovaj proces kako bismo se bolje prilagodili promenama kada je u pitanju vreme i organizam. Letnje računanje vremena je samo jedan deo ovog godišnjeg doba, ali ima veliki uticaj na nas svake godine.