Umirući lopov, Teri Džon Martin (76), priznao je da je ukrao par cipela korišćenih u filmu „Čarobnjak iz Oza“, ali nije osuđen na zatvorsku kaznu zbog tog krivičnog dela. Martin je ukrao cipele 2005. godine iz Muzeja Džudi Garland u Grand Rapidsu, u američkoj saveznoj državi Minesota. Glavni okružni sudija, Patrik Šilc, prihvatio je preporuku tužilaštva i odbrane da ga ne osudi na zatvorsku kaznu, već da mu se uvaži to što je ranije nekoliko puta bio u zatvoru, a poslednji put je odslužio kaznu pre 10 godina.

Martinu je potrebna terapija kiseonikom zbog hronične opstruktivne bolesti pluća i nalazi se u bolnici, a lekari mu ne daju više od nekoliko meseci života. Sudija Šilc je rekao Martinu da bi ga verovatno osudio na 10 godina zatvora, da je sada 2005. godina, kada je ukrao cipele.

Martinu je naloženo da plati 23.500 dolara odštete muzeju, što će davati 300 dolara mesečno. On je ranije vlastima rekao da je bio na iskušenju nakon što mu je prišla osoba koju je nazvao „starim mafijaškim saradnikom“ i ponudila mu „posao“. „Iako se Teri godinama nije bavio kriminalom, on se prepustio iskušenju da odradi posao ‘poslednji put’“, napisali su Martinovi advokati u saopštenju sudu.

Američka novinska agencija dodaje da je Martin pokazao malo emocija kada je sudija izrekao presudu i nije mogao da ustane iz stolice. FBI je uzeo cipele u operaciji izvedenoj 2018. godine, kada su drugi osumnjičeni pokušali da dobiju nagradu od osiguranja za njihovo vraćanje, naveo je Martin u sporazumu o priznanju krivice. Savezni tužioci procenili su vrednost cipela na oko 3,5 miliona dolara iz slavnog filma „Čarobnjak iz Oza“ koji je napravljen 1939. godine, koje je nosila junakinja filma Doroti.

Ovo je jedan od značajnijih slučajeva u kojem je lopov priznao krivično delo, ali nije osuđen na zatvorsku kaznu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Iako je krivično delo teško, sudija je odlučio da nije u interesu pravde da se umirućem licu izriče kazna zatvora, već je određena finansijska kazna i odšteta koju je lopov dužan da plati.

Ovaj slučaj pokazuje da i kada postoji priznanje krivice, sud može doneti odluku koja je u skladu sa okolnostima i zdravstvenim stanjem optuženog. Također, ovo je važno i za pravnu praksu u Srbiji i regionu, gde se razmatraju slični slučajevi i gde se sudije suočavaju sa odlukama koje imaju velike posledice po optužene.

Uprkos priznanju krivice, umirući lopov nije osuđen na zatvorsku kaznu, već je određena finansijska kazna i odšteta koju je dužan platiti muzeju. Ovaj slučaj ukazuje na važnost razmatranja zdravstvenog stanja optuženih i na mogućnost alternativnih kazni koje bi bile u skladu sa okolnostima. U Srbiji i regionu, gde se suočavamo sa sličnim situacijama, ovaj slučaj može poslužiti kao primer pravne prakse i odlučivanja sudija.