Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko oslobodio je najmanje deset političkih zatvorenika, uključujući veterana opozicije koji boluje od raka. Ovi zatvorenici su oslobođeni nakon što su uhapšeni zbog političkih aktivnosti, a većina njih se nalazi iza rešetaka od 2020. godine, kada su izbili masovni protesti.
Međutim, i dalje je oko 1.400 ljudi u zatvoru zbog političkih aktivnosti, od kojih su mnogi osuđeni zbog navodnog ekstremizma. Grupa za zaštitu ljudskih prava Viasna potvrdila je oslobađanje tri žene i sedam muškaraca, ali mnogi politički zatvorenici i dalje su iza rešetaka.
Protesti su izbili nakon predsedničkih izbora 2020. godine, kada je Lukašenko osvojio šesti mandat. Opozicija tvrdi da su izbori bili namešteni i da su pravi pobednici bili zatvoreni ili primorani da pobegnu iz zemlje. Usledila je represija nad opozicijom, sa hapšenjima i surovim tretmanom zatvorenika.
Lukašenko je suočen sa velikim pritiskom od strane zapadnih zemalja zbog kršenja ljudskih prava i nedemokratskog režima. EU je uvela niz sankcija protiv Belorusije, uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za visoke zvaničnike. SAD takođe podržavaju sankcije i pritisak na Lukašenka da pokaže bolji odnos prema ljudskim pravima.
Iako je oslobađanje nekoliko političkih zatvorenika korak napred, mnogi još uvek trpe zbog svojih političkih uverenja. Belorusija se suočava sa dubokom političkom krizom, sa opozicijom koja traži demokratske reforme i ostavku Lukašenka.
Međutim, Lukašenko i dalje tvrdi da je legitimni lider zemlje i odbija da se povuče. On optužuje Zapad da podriva suverenitet Belorusije i da podržava opoziciju kako bi ga svrgnula s vlasti. U međuvremenu, opozicija insistira na novim izborima i demokratskim promenama kako bi se okončala politička kriza.
Međutim, međunarodna zajednica je podeljena oko situacije u Belorusiji. Rusija podržava Lukašenka i pruža mu političku i ekonomsku podršku, dok zapadne zemlje zahtevaju demokratske reforme i poštovanje ljudskih prava.
U ovom trenutku, Belorusija se nalazi u političkom vakuumu, sa delimičnom represijom opozicije i pritiskom sa strane međunarodne zajednice. Budućnost zemlje ostaje neizvesna, sa nepredvidivim ishodom i mogućim daljim eskalacijama sukoba.
U svetlu nedavnog oslobađanja političkih zatvorenika, Belorusija bi mogla da pokaže volju za dijalogom i demokratskim reformama. Međutim, to će zahtevati snažnu podršku međunarodne zajednice i političku volju vlasti da se suoče sa stvarnim izazovima zemlje.
U svakom slučaju, Belorusija ostaje kritična tačka u odnosima između Istoka i Zapada, sa velikim geopolitičkim značajem i mogućim posledicama po regionalnu stabilnost. Sada je važno da se pronađe održivo rešenje za političku krizu u Belorusiji, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i poboljšao život građana zemlje.
