Male boginje i dalje predstavljaju zdravstveni problem u Srbiji, budući da su se od početka godine potvrdila dva slučaja malih boginja nakon deset meseci. Oba slučaja su potvrđena u Beogradu, kod 15-godišnjeg dečaka i njegove majke. Dečak nije vakcinisan iz medicinskih razloga, ali je imao komplikacije poput upale pluća, dok je majka takođe nevakcinisana. Situacija s malim boginjama u regionu je sve izvesnija, s obzirom da se epidemija već pojavila u Rumuniji i delu Bosne i Hercegovine.

Najugroženija su deca, pogotovo bebe koje još nisu stasale za vakcinaciju, kao i svi koji iz zdravstvenih razloga ne mogu primiti vakcinu. Oni su pod većim rizikom od obolijevanja, s obzirom da je obuhvat vakcinacijom ispod minimalnih 95 odsto. Takođe, i generacije koje su rođene od 1970. do 1984. godine su u povećanom riziku budući da su vakcinisane samo jednom dozom, a ne s dve kao kasnije generacije. Starije osobe takođe spadaju u ugroženu grupu, jer nisu sigurne da su vakcinisane, niti znaju da li su preležale male boginje.

Iako je vakcinacija protiv malih boginja počela 1971. godine, mnogi nemaju pouzdane informacije o svojoj vakcinaciji. Najbolji način da se proveri da li je osoba vakcinisana je putem zdravstvenog kartona ili testom na antitela. Simptomi malih boginja uključuju povišenu telesnu temperaturu, sekrecije iz nosa, kašalj, konjunktivitis, kao i osip po koži, dok su komplikacije češće kod dece mlađe od 5 godina i starijih osoba.

U cilju sprečavanja daljeg širenja malih boginja, važno je podsetiti na značaj vakcinacije i održavanja kolektivnog imuniteta, kako bi se zaštitile najugroženije grupe. U situaciji kada su epidemije već zahvatile susedne zemlje, potrebno je preduzeti adekvatne mere i informisati građane o rizicima i preventivnim merama. Ujedno, važno je obezbediti pristup vakcinaciji i praćenje vakcinacije u obuhvatu stanovništva, kako bi se izbegle potencijalno opasne komplikacije prouzrokovane malim boginjama i sačuvao javni zdravstveni sistem od dodatnog opterećenja.