Marijan Rističević, narodni poslanik i predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije, nedavno je uputio apel poljoprivrednim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu da obnove normalan rad. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada su fakulteti suočeni sa značajnim problemima, posebno usled blokada koje mogu dovesti do gubitka akademske godine i ozbiljnih posledica po obrazovanje studenata.
U saopštenju Rističevića naglašeno je da je važno da se fakulteti vrate u normalan režim rada kako bi se obezbedilo da studenti mogu nastaviti svoje obrazovanje bez dodatnih prepreka. Blokade fakulteta mogu uticati na kvalitet obrazovanja, a posebno na buduće kadrove u poljoprivredi koji su od suštinske važnosti za razvoj ovog sektora u Srbiji.
Poljoprivreda igra ključnu ulogu u ekonomiji Srbije, pa je obrazovanje u ovoj oblasti od izuzetne važnosti. Fakulteti za poljoprivredu u Beogradu i Novom Sadu imaju tradiciju obrazovanja stručnjaka koji su potrebni za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, očuvanje prirodnih resursa i primenu savremenih tehnologija u agrarnoj proizvodnji. U tom smislu, prekid nastave ili prolongiranje akademske godine može imati dugoročne posledice po celokupnu privredu.
Rističević je istakao da je potrebna saradnja između fakulteta, studenata i svih relevantnih institucija kako bi se našla rešenja koja će omogućiti nesmetano odvijanje nastave. On je ukazao na to da bi dalja blokada mogla izazvati ne samo gubitak akademske godine, već i demotivisati studente i buduće generacije da se upuste u poljoprivredne studije.
Kako bi se situacija rešila, Rističević je predložio da se organizuju sastanci sa predstavnicima fakulteta i studentima, kako bi se čuli njihovi stavovi i predlozi. Njegova ideja je da se kroz dijalog i saradnju dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane.
Osim toga, apel je upućen i na potrebu da se poboljša infrastruktura i opremljenost fakulteta, kako bi se stvorili bolji uslovi za učenje i rad. Savremeni pristupi obrazovanju u poljoprivredi, uključujući praksu i istraživačke projekte, mogu značajno doprineti kvalitetu obrazovanja i obuci studenata.
Rističević je takođe naglasio važnost povezivanja fakulteta sa privredom, kako bi studenti imali mogućnost da se uključe u stvarne projekte i rade sa stručnjacima iz industrije. Ovo bi im omogućilo da steknu praktična znanja koja su neophodna za uspešan rad u poljoprivredi nakon završetka studija.
Pored toga, on je istakao i važnost međusobne saradnje fakulteta, organizacija i institucija koje se bave pitanjima poljoprivrede. U tom smislu, zajednički projekti i istraživanja mogu doprineti razvoju novih tehnologija i metoda koje će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
U svetlu svih ovih izazova, neophodno je da se pronađu dugoročna rešenja koja će omogućiti stabilan i kvalitetan rad poljoprivrednih fakulteta. Rističević je pozvao sve relevantne aktere da se aktivno uključe u proces rešavanja ovog problema i da zajedno rade na izgradnji boljeg obrazovnog sistema koji će osposobiti nove generacije stručnjaka u oblasti poljoprivrede.
Kao zaključak, Rističević je naglasio da je obrazovanje u poljoprivredi ključno za budućnost Srbije, i da je obaveza svih učesnika u ovom procesu da se angažuju kako bi se obezbedili najbolji mogući uslovi za učenje i rad. Samo kroz zajednički rad i saradnju možemo izgraditi bolju budućnost za poljoprivredu i obrazovanje u našoj zemlji.
