Marin Le Pen, predsednica poslaničke grupe ultradesničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN), nedavno je reagovala na izjavu francuskog premijera Fransoa Bajrua, koji je pozvao na dijalog o pitanjima imigracije, građanstva i identiteta. Le Pen je zauzela čvrst stav tražeći održavanje referenduma o sticanju državljanstva na osnovu rođenja na tlu Francuske, što je pitanje koje je već dugo prisutno u francuskoj političkoj debati.
U svom obraćanju, Le Penova je istakla da je vreme da se prestane sa besmislenim raspravama i da se pređe na konkretne akcije. „Već 25 godina raspravljamo o tome. Postoji nešto što je bolje od debate, a to je glasanje,“ rekla je Le Pen. Ona je predložila da se Francuzima postavi pitanje da li se slažu sa zakonskim projektom koji bi ukinuo pravo na državljanstvo na osnovu prava tla, odnosno na osnovu mesta rođenja.
Ovo pitanje je izuzetno kontroverzno i odražava duboke podele u francuskom društvu. Na jednoj strani su oni koji smatraju da pravo na državljanstvo treba da bude dostupno svima koji se rode u Francuskoj, dok s druge strane postoji strah da bi ukidanje ovog prava moglo dodatno marginalizovati određene grupe, posebno imigrante i njihove potomke.
Le Penova je poznata po svojim oštrim stavovima prema imigraciji i njenoj kritici postojećih politika koje se tiču integracije stranaca. Njena stranka, Nacionalno okupljanje, često koristi temu imigracije kao ključni deo svoje platforme, naglašavajući potrebu za strožim kontrolama i politikama koje bi štitile francuski identitet.
Premijer Bajru je, sa druge strane, pokušao da otvori dijalog o ovim pitanjima i da uključi različite glasove u raspravu o budućnosti francuskog društva. Njegova vlada se suočava sa izazovima u vezi sa rastućim populizmom i nezadovoljstvom građana, što često dovodi do polarizacije stajališta o imigraciji i identitetu.
Poziv Le Penove na referendum predstavlja pokušaj da se potakne direktna participacija građana u odlučivanju o ovim važnim pitanjima. Referendumi su često korišćeni u Francuskoj kao način da se testira javno mnjenje o kontroverznim pitanjima, ali su takođe i predmet kritike zbog potencijalne manipulacije i jednostranosti.
U ovom kontekstu, pitanje imigracije i prava na državljanstvo postaje još važnije, posebno u svetlu globalnih migracionih kriza i povećane tenzije oko nacionalnog identiteta. Mnogi se plaše da bi ukidanje prava na državljanstvo na osnovu rođenja moglo otvoriti put za dalju diskriminaciju i podele u društvu.
Le Penova je takođe naglasila da je ovo pitanje deo šireg okvira rasprave o francuskom identitetu i o tome kako se Francuska suočava sa izazovima modernog doba. U njenom viđenju, održavanje referenduma bi omogućilo Francuzima da se izjasne o svojoj budućnosti i da preuzmu kontrolu nad pitanjima koja ih se direktno tiču.
U međuvremenu, opozicija i mnogi drugi politički lideri upozoravaju da bi ovakva politika mogla destabilizovati francusko društvo i dodatno polarizovati javnost. Oni naglašavaju potrebu za inkluzivnijim pristupom koji bi omogućio svima da se osećaju kao deo francuskog društva, bez obzira na svoje poreklo.
Kako se situacija razvija, očigledno je da će imigracija i pitanja građanstva ostati centralne teme u francuskoj politici. Le Penova i njena stranka nastavljaju da igraju ključnu ulogu u oblikovanju ove debate, dok se premijer Bajru suočava sa izazovima u pokušaju da pronađe ravnotežu između različitih interesa i stajališta. Francuska će, bez sumnje, morati da se suoči sa ovim pitanjima u godinama koje dolaze, dok se nastavlja borba za definisanje nacionalnog identiteta i građanskih prava.
