Američko Odeljenje za vladinu efikasnost, pod vođstvom milijardera Ilona Maska, privodi kraju gašenje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Ove informacije dolaze iz izvora bliskih agenciji, koji su izjavili da su izdati nalozi za otpuštanje više od 10.000 lokalnih radnika, američkih diplomata i državnih službenika koji su raspoređeni u ispostavama agencije širom sveta. Ova vest je potvrđena od strane dva neimenovana bivša visoka zvaničnika USAID-a, koji su naglasili da je ovo „definitivno i konačno zatvaranje“.
USAID je osnovan 1961. godine sa ciljem da pruža pomoć zemljama u razvoju, promoviše demokratiju i podstiče ekonomski rast. Tokom godina, agencija je bila ključni igrač u američkoj spoljnoj politici, posebno u oblasti humanitarne pomoći. Međutim, sa promenama u administraciji i naglaskom na „Amerika na prvom mestu“, USAID se suočava s ozbiljnim preispitivanjima svoje uloge i svrhe.
U okviru procesa gašenja, služba za ljudske resurse USAID-a obavestila je regionalne kancelarije putem video sastanka da će otkazna obaveštenja biti poslata zaposlenima koji su angažovani na lokalnim ugovorima. Ovaj potez može imati dugoročne posledice na američku pomoć i saradnju s brojnim zemljama, posebno onima koje se oslanjaju na sredstva iz USAID-a za razvojne projekte.
Odluka o gašenju USAID-a dolazi u trenutku kada se američka spoljna politika suočava s brojnim izazovima. Od sukoba u Ukrajini, preko klimatskih promena do globalnih zdravstvenih kriza, uloga USAID-a je postala sve važnija. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje ili gašenje ove agencije moglo oslabiti američki uticaj u svetu i smanjiti sposobnost Sjedinjenih Američkih Država da se suprotstave globalnim problemima.
Neki bivši zvaničnici USAID-a ističu da bi gašenje agencije moglo dovesti do gubitka stručnosti i znanja koje su zaposleni stekli tokom godina rada na terenu. Pored toga, otpuštanja lokalnih radnika mogla bi stvoriti vakuum u regionima gde su oni bili ključni za implementaciju projekata i održavanje odnosa s lokalnim zajednicama.
Osim toga, USAID je bio poznat po svojim projektima u oblastima obrazovanja, zdravstva i infrastrukture, a njegovo gašenje bi moglo značiti da će mnogi od tih projekata ostati nedovršeni ili da će se suočiti s ozbiljnim finansijskim teškoćama. Mnoge zemlje su zavisile od pomoći USAID-a kako bi se suočile s izazovima poput siromaštva, bolesti i nedostatka osnovnih usluga.
U poslednje vreme, postoji i sve veći pritisak na američku vladu da preispita svoju pomoć zemljama u razvoju, posebno u svetlu domaćih prioriteta. Ovaj trend može ukazivati na širu promenu u američkoj spoljnoj politici, gde se stavlja veći naglasak na unutrašnje probleme, umesto na globalnu pomoć.
Prema izvorima iz administracije, gašenje USAID-a je deo šire strategije za smanjenje troškova i optimizaciju rada federalnih agencija. Međutim, mnogi smatraju da bi ovakve mere mogle imati suprotan efekat, stvarajući dugoročne probleme koji će na kraju zahtevati veća ulaganja i resurse kako bi se ispravili.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se buduća američka spoljna politika razvijati bez jedne od glavnih agencija za međunarodni razvoj. Dok neki vide potencijalne uštede, drugi upozoravaju na moguće posledice koje bi mogle uticati na globalnu stabilnost i razvoj. USAID je često bio most između Sjedinjenih Američkih Država i drugih nacija, a njegovo gašenje može označiti kraj jedne ere u međunarodnim odnosima.
U svakom slučaju, razvoj situacije će zasigurno pratiti mnogi, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i širom sveta, jer će posledice ovog poteza daleko nadmašiti granice Amerike.
