Napredak medicine i poboljšani društveni uslovi doprinose tome da ljudi u bliskoj budućnosti mogu očekivati život duži od 100 godina. Ove izjave dolaze od šefa kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Moskvi, Batira Berdikličeva, koji je naglasio da većina ljudi može očekivati da doživi sedmu deceniju. On je ukazao na to da savremene metode prevencije, unapređena ishrana i dostupnost medicinske pomoći doprinose povećanju prosečnog životnog veka.
Berdikličev je u intervjuu za TASS objasnio da se očekuje da će se broj ljudi starijih od 80 godina utrostručiti između 2020. i 2050. godine, dostigavši 426 miliona na globalnom nivou. Ovi podaci se odnose ne samo na globalno stanovništvo već i na situaciju u Rusiji. On je takođe naglasio da će očekivani životni vek ljudi rasti zahvaljujući napretku u medicini, posebno u oblastima genetike, biotehnologije i farmakologije.
Pitanje koje se postavlja u ovom kontekstu jeste da li će povećanje životnog veka imati pozitivan uticaj na kvalitet života. Berdikličev ukazuje na to da osim medicinskih faktora, na očekivani životni vek utiču i socijalni i fizički uslovi, kao što su bezbednost starijih ljudi u javnim prostorima i njihovo aktivno učešće u društvu.
Jedan od primera takvog pristupa je moskovski program aktivnog starenja. Ovaj program je deo širih inicijativa koje se bave stvaranjem povoljnog okruženja za starije osobe. Sankt Peterburg je prošle godine postao prvi ruski grad koji se pridružio globalnoj mreži SZO, koja se fokusira na starije ljude. Ova mreža obuhvata više od 1,700 gradova iz više od 60 zemalja, sa zajedničkim ciljem da se stvori bolje okruženje za starije stanovnike.
Savremeni pristupi zdravlju i starenju uključuju mnoge aspekte, od fizičkog zdravlja do mentalnog blagostanja. Berdikličev takođe ističe da je važno obezbediti starijim osobama mogućnosti da aktivno učestvuju u društvenim aktivnostima, kao i da imaju pristup javnim uslugama. Ovi faktori su ključni za poboljšanje kvaliteta života starijih ljudi.
Osim toga, medicinski napredak u terapeutskoj i preventivnoj praksi takođe igra značajnu ulogu. Razvoj novih lekova, terapija i tehnologija može značajno uticati na životni vek i kvalitet života. U tom smislu, istraživanja u oblasti genetike i biotehnologije pružaju nova saznanja koja mogu otvoriti put za produžavanje života, ali i za poboljšanje zdravlja u starijem uzrastu.
Berdikličev naglašava da je važno razmišljati o „biološkim granicama“ ljudskog života. Iako mnogi ljudi već premašuju starosnu granicu od 100 godina, nauka i dalje istražuje mogućnosti za produžavanje života i poboljšanje kvaliteta života. Međutim, pitanje ostaje da li će produženi život doneti i više sreće i zadovoljstva onima koji ga dožive.
U zaključku, napredak medicine i poboljšani društveni uslovi otvaraju nove mogućnosti za duži i kvalitetniji život. Dok se očekuje da će se broj starijih osoba povećati, važno je raditi na stvaranju okruženja koje će omogućiti tim osobama da žive dostojanstveno, aktivno i ispunjeno. Inicijative poput programa aktivnog starenja i globalne mreže SZO su koraci ka ostvarenju tog cilja, a napredak u nauci može dodatno doprineti ostvarenju boljih uslova života za starije generacije.
