Određene količine mikroplastike dospevaju u ljudski mozak, a posledice koje može imati po ljudsko zdravlje još su nepoznate, pokazalo je novo istraživanje. Podaci ukazuju da je nivo mikroplastike u analiziranim uzorcima mozga porastao za 50 odsto u periodu između 2016. i 2024. godine. Svakoga dana, ljudi udišu, jedu i piju sitne komadiće plastičnog otpada poznate kao mikroplastika i nanoplastika.
Naučnici već dugo sumnjaju da bi mikroplastika mogla preći krvno-moždanu barijeru, koja deluje kao filter između centralnog nervnog sistema i ostatka tela, štiteći mozak od toksičnih supstanci i obezbeđujući mu hranljive materije. Studija objavljena u časopisu Nature Medicine potvrđuje tu sumnju. Istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku analizirali su posmrtne uzorke iz 52 ljudska mozga, uključujući 28 uzoraka iz 2016. godine i 24 uzorka iz 2024. godine. Otkrili su mikroplastiku u svakom uzorku, a koncentracija je bila 50 odsto veća u 2024. godini nego u 2016.
Mikroplastika je pronađena u većim količinama u mozgu nego u bubrezima ili jetri. Betani Korni Almrot, ekotoksikološkinja sa Univerziteta u Geteborgu, ističe da je gomilanje naučnih dokaza o kontaminaciji plastikom u gotovo svim materijalima zabrinjavajuće. Mikroplastika je ranije već pronađena u ljudskoj krvi, plućima, placenti i majčinom mleku, ali ideja da čestice mogu preći krvno-moždanu barijeru dodatno povećava zabrinutost.
Naučnici još uvek ne znaju tačno kako mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje. Postoje indikacije da bi mogla biti povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući razne vrste raka, respiratorne probleme, srčane udare i zapaljenske bolesti creva. U ovoj najnovijoj studiji, istraživači su proučavali mozgove 12 osoba sa demencijom i otkrili veće koncentracije mikroplastike kod njih nego kod ljudi bez dijagnoze.
Prema Tamari Golovej, profesorki ekotoksikologije na Univerzitetu u Exeteru, povećana koncentracija mikroplastike u mozgu može biti rezultat sve veće proizvodnje i upotrebe plastike. Većina plastičnih komadića pronađenih u uzorcima mozga bila je polietilen, materijal koji se široko koristi za pakovanje hrane i pića, boce šampona, kontejnere za reciklažu i mnoge druge proizvode.
Golovej je dodala da nije utvrđena povezanost između starosti pacijenata u trenutku smrti i količine mikroplastike u njihovim mozgovima, što sugeriše da se mikroplastika ne akumulira u moždanim tkivima tokom starenja. To je značajan nalaz jer može ukazivati na to da bi smanjenje ekološke kontaminacije mikroplastikom moglo dovesti do manjeg nivoa izloženosti kod ljudi.
Autori studije naglašavaju da su uzorci mozga prikupljeni iz različitih delova SAD-a, što može uticati na rezultate istraživanja. Takođe je istaknuto da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li mikroplastika u mozgu zapravo uzrokuje zdravstvene probleme, idealno kroz dugoročne studije sa većim grupama ljudi.
Iako su rezultati istraživanja zabrinjavajući, Almrot naglašava da je teško dokazati uzroke, posebno u studijama na ljudima koje se oslanjaju na korelacije. Međutim, dokazi o uticaju plastike na zdravlje takođe rastu, što dodatno ukazuje na potrebu za analizom i regulacijom korišćenja plastike.
S obzirom na sve veće prisustvo mikroplastike u našoj svakodnevici, važno je nastaviti sa istraživanjima i raditi na smanjenju plastične kontaminacije kako bismo zaštitili ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
