Dok se u Srbiji o honorarima glumaca retko govori, u Rusiji su ti podaci transparentni. Nedavno su objavljeni podaci o honorarima Miloša Bikovića, popularnog srpskog glumca, koji po snimajućem danu ostvaruje astronomsku zaradu. Ove informacije je podelio producent i šoumen Sergej Dvorcov, koji je govorio o Bikovićevim finansijskim uspesima i njegovoj popularnosti u ruskoj kinematografiji.
Miloš Biković je postao jedan od najtraženijih glumaca u Rusiji, a njegova potražnja od strane producenata i reditelja se ogleda u njegovim izuzetno visokim honorarima. Prema rečima Dvorcova, za jedan dan snimanja, Biković zarađuje između 3 i 4 miliona rubalja, što se kreće od približno 33.000 do 44.000 evra. Osim toga, glumac ostvaruje značajne prihode i od oglašavanja, što dodatno doprinosi njegovoj ukupnoj zaradi.
Dvorcov je istakao da je Bikovićev finansijski uspeh potpuno opravdan, naglašavajući njegovu karizmu i sposobnost da privuče publiku. Producent je podelio i anegdotu o snimanju jednog od Bikovićevih filmova u Podmoskovlju, gde je iznajmljivanje filmske vile sa ogromnim kaminom i lovačkim trofejima koštalo 250.000 rubalja, odnosno oko 2.800 evra dnevno.
Popularnost Miloša Bikovića u Rusiji je toliko velika da se, prema informacijama iz ruskih medija, čak i već napisani scenariji mogu menjati kako bi se prilagodili njegovim potrebama. Na primer, otkriveno je da je u filmu „Crvena svila“ trebalo da se piše drugačiji scenario kako bi Biković pristao da tumači glavnu ulogu. Ova fleksibilnost u scenariju ukazuje na njegovu moć u industriji i značaj koji ima za producente.
Ovo nije prvi put da se govori o Bikovićevim visokim primanjima i uticaju u ruskoj kinematografiji. Njegova karijera je napredovala od njegovih prvih uloga u srpskim serijama i filmovima do osvajanja ruskog tržišta, gde je postao omiljen među gledateljima. Njegova sposobnost da se prilagodi različitim ulogama i projektima ga čini izuzetno poželjnim za mnoge producente.
S obzirom na to da se u Srbiji o honorarima glumaca često ne razgovara otvoreno, informacije o Bikovićevim zaradama u Rusiji mogu da iznenade mnoge. Ovaj trend transparentnosti u ruskoj filmskoj industriji može poslužiti kao primer za unapređenje prakse u Srbiji, gde bi glumci mogli imati koristi od otvorenijeg razgovora o svojim finansijskim uslovima.
Biković je, pored svojih uloga u filmovima i serijama, takođe postao poznat po svom radu u oglašavanju, što dodatno povećava njegovu vidljivost i popularnost. Njegova sposobnost da privuče publiku ne samo kao glumac, već i kao javna ličnost, doprinosi njegovoj ukupnoj zaradi i statusu u industriji.
U zaključku, Miloš Biković predstavlja primer uspešnog glumca koji je postigao značajnu karijeru u inostranstvu, a njegovi finansijski uspesi svedoče o njegovom talentu i popularnosti. Dok se u Srbiji o honorarima glumaca ne razgovara često, Biković i njegovi uspesi u Rusiji mogu otvoriti vrata za slične razgovore u domaćoj industriji, podstičući tako veće razumevanje i poštovanje prema radu glumaca i njihovim finansijskim uslovima. Ova priča ne samo da osvetljava Bikovićevu karijeru, već i izaziva širu diskusiju o statusu umetnika u industriji zabave.
