Jod je esencijalni mineral koji ima ključnu ulogu u funkcionisanju štitne žlezde, koja je odgovorna za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja organizma. Nedostatak joda može dovesti do značajnih zdravstvenih problema, posebno u vezi sa radom štitne žlezde.
Kada dođe do nedostatka joda, štitna žlezda može doživeti ozbiljne poremećaje. Jedan od najčešćih problema je gušavost, što se dešava kada se štitna žlezda povećava kako bi nadoknadila manjak joda. Takođe, hipotireoza se može javiti kao rezultat nedostatka joda, što znači da štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Ovo stanje može izazvati simptome kao što su umor, povećanje telesne mase, suva koža, depresija i problemi sa koncentracijom. U najtežim slučajevima, kod beba rođenih od majki koje su imale ozbiljan nedostatak joda tokom trudnoće, može se javiti kretenizam, što podrazumeva tešku mentalnu i fizičku zaostalost. Nedostatak joda takođe može povećati rizik od pobačaja i neplodnosti kod žena.
Prema rečima doktora Davida Derryja, jod se može smatrati jednim od najboljih antibiotika i antivirotika. On naglašava da jod može ubiti bakterije, viruse, gljivice, protozoe, pa čak i spore bakterija i gljivica. U svetlu ovog saznanja, važno je napomenuti da krv svakih 17 minuta prolazi kroz tkivo štitne žlezde. Ako je prisutna dovoljna količina joda, bakterije i virusi mogu biti uništeni.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli unose oko 150 mikrograma joda na dan. Međutim, preventivni efekti se postižu unošenjem većih količina joda. Zanimljivo je napomenuti da ne postoji opasnost od prekomernog unosa joda, jer ljudi u Japanu konzumiraju čak 12 mg joda dnevno, što je deset puta više od preporučene količine.
Jod se ne može sintetizovati u telu i stoga je neophodno da se unosi svakodnevno putem ishrane. Najbogatiji izvori joda su morski plodovi, kao što su bakalar, losos, morske alge, rakovi i školjke. Sadržaj joda u ostalim namirnicama zavisi od njegove koncentracije u zemlji. Kada je koncentracija joda u zemlji visoka, može se naći u namirnicama poput belog luka, mesa, jaja, mleka i orašastih plodova, mada u manjim količinama.
Nažalost, u mnogim delovima sveta, uključujući i našu zemlju, koncentracija joda u zemlji je veoma niska. Pored nedostatka joda u ishrani, deficit joda može se javiti i usled konzumacije hrane koja smanjuje njegovu apsorpciju iz creva, kao što su kelj, kupus, karfiol, keleraba, spanać i brokoli.
Jod igra vitalnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i celokupnom organizmu. Kako nedostatak, tako i višak joda može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Zbog toga je važno osigurati optimalan unos joda kroz uravnoteženu ishranu. Pravilna kontrola unosa joda može pomoći u očuvanju zdravlja štitne žlezde i prevenciji niza bolesti povezanih s njom.
U zaključku, jod je mineral od suštinskog značaja za naše zdravlje, a njegovo prisustvo u ishrani je ključno za normalno funkcionisanje organizma. Svako bi trebao biti svestan važnosti joda i osigurati da unosi dovoljno ovog minerala u svakodnevnoj ishrani.
