Nakon što su se pojavile informacije na društvenim mrežama, a potom i u medijima da postoj preprodaja turističkih vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji, neminovno se postavilo pitanje kome prijaviti ovakvu zloupotrebu, ali kako država može da zaštiti turističke vaučere. Premda je svaki vaučer personalizovan, odnosno sadrži lične podatke korisnika i matični broj, kao i naziv ugostiteljskog objekta gde je izvršena rezervacija, ali i vodeni žig, to nije sprečilo vlasnike istih da ih preprodaju u malim oglasima po znatno nižim cenama.

U poslednjem krugu, podeljeno je svih 100.000 vaučera, a pomoćnica ministra turizma Dunja Đenić kaže da je procedura štampanja turističkih vaučera ista godinama, bez ikakve promene. „Lica koja su eventualno prodavala, odnosno nudila prodaju vaučera, nisu dobila vaučere. Vaučeri još nisu ni odštampani, niti su imali saznanje da će im vaučeri još uvek biti odobreni“, rekla je Đenić.

Vaučer je vrsta vrednosne hartije, a Đenić navodi da se vaučerima sa vodenim žigom štiti sama hartija od vrednosti, odnosno vaučer kao takav, imajući u vidu da je to jedna vrsta vrednosne hartije. „Kada govorimo o zloupotrebama generalno, nije način štampanja vaučera nešto čime ćemo zaštititi i eventualno sprečiti potencijalnu zloupotrebu“, rekla je Đenić, ali i naglasila da svaki pokušaj eventualne zloupotrebe nosi dvojaku odgovornost, pre svega lica koje sa jedne strane oglašava takvu prodaju, a sa druge strane ugostitelja.

Ona je dodala da je za ugostitelje zaprećena kazna za nepravilno vođenje evidencije za pravna lica od 200.000 do 800.000, a za fizička lica od 150.000 do 350.000.

U Udruženju „Efektiva“, međutim, kažu da u samoj proceduri i u tome na koji način funkcionišu vaučeri postoji mogućnost zlopotrebe. „Ako ja imam vaučer, da li on ima vodeni žig ili nema, potpuno je nebitno ako ja želim da ga prodam, vi želite da ga kupite, a vlasnik apartmana želi da ga upotrebi, odnosno unovči. Vodeni žig jedino može da bude, recimo, zaštita države da se ne desi da neko falsifikuje te vaučere, na primer, neki vlasnik apartmana ili hotela, pa da proba da unovči vaučer koji nije validan. Znači, u ovom trouglu, potencijalnom, ne vidim da to ikome ima bilo kakav značaj. Naravno, vlasniku apartmana isto može da bude bitno jer ne želi da mu neko da vaučer koji on posle ne može da unovči. U tom smislu je to bitno, ali to ne sprečava ovu zloupotrebu o kojoj pričamo, a to je prodaja vaučera“, rekao je Dejan Gavrilović iz ovog udruženja.

Dunja Đenić kaže da će onaj ko to želi, svakako to i pokušati da učini, ali da lica koja se oglašavaju sa takvim objavama o preprodaji vaučera mogu snositi krivičnu odgovornost, imajući u vidu da se tu radi o subvencijama koje država daje za korišćenje ugostiteljskog smeštaja. „Kada govorimo o sprečavanju pokušaja zloupotrebe, mi takođe apelujemo i na ugostitelje koji se mogu suočiti na taj način sa prekršajnom odgovornošću, imajući u vidu da su svi ugostitelji dužni, bilo da govorimo o pravnim ili fizičkim licima koja obavljaju tu delatnost, da vrše evidenciju korisnika usluga, da unose lične podatke gostiju koji se zapravo i nalaze na samom vaučeru.

Đenić je precizirala da je sam vaučer je personalizovan, da nosi lične podatke o korisniku kome je odobreno njegovo korišćenje, odnosno ime i prezime i matični broj. „Svaki korisnik vaučera je u obavezi da prilikom korišćenja, odnosno pružanja usluge u ugostiteljskom objektu, da na uvid ugostitelju taj vaučer i da ga potpiše kao korisnik usluge, kao i ugostitelj.

Da ne postoji mogućnost zlopotrebe, kaže Gavrilović, ne bi se dešavalo da neko oglašava prodaju vaučera za nižu cenu. On navodi da, na primer, on može da ode u neki smeštaj sa očevim vaučerom, doplati pet noći što je minimu za korišćenje te vrste subvencije i da će ga ugostitelj primiti zato što će na tome da zaradi. „Neće da gubi mušteriju. Na kraju će da izda fiskalni račun i ko će znati da sam bio ja, a da nije bio moj otac?! Isto tako, možda bude komšija i komšija, ko će to da proverava?! Tu je po meni suština tog problema vezano za vaučere“, rekao je Gavrilović. Ako se to bude i radilo, dodaje on, oni će to svakako da sakriju od očiju javnosti. „I vlasniku apartmana će odgovarati da se za to ne sazna. Njemu je bitno da taj vaučer iskoristi, a onome ko prodaje vaučer, očigledno nije bitno da iskoristi vaučer i da ode na odmor, nego da dođe do nekog novca. Zato ga i prodaje ispod cene. Onaj ko kupi vaučer takođe nema interes da to prijavi, jer je faktički upola cene ili za 70 odsto cene dobio vaučer koji će da iskoristi za neki odmor koji je svakako planirao“, rekao je Gavrilović. On kaže da je moguće da je neko rezervisao smeštaj, popunio prijavu za dobijanje turističkog vaučera onog dana kada je bila prijava, dobio je potvrdu da se prijavio i sada zapravo prodaje to neko svoje mesto.