Bespomoćna majka dvoje dece otkrila je kako njena ćerka pati od retkog stanja u kojem bukvalno „jede sve po kući“ – uključujući zidove, kauč i staklo. Stejsi (25) iz Velsa, mora neprestano da pazi na trogodišnju ćerku Vinter kako bi prestala da jede potencijalno opasne predmete po kući. Njeno dete pati od neobičnog poremećaja ishrane koji kod obolelih izaziva želju za nejestivim kućnim predmetima. Malena devojčica je čak uhvaćena kako razbija ram za fotografije i pokušava da pojede krhotine stakla, a čak je u usta uzela i komad iz potpuno novog kauča.
„Ona bukvalno jede celu kuću. Kupila sam potpuno nov kauč, a ona je iz njega izvadila komade sunđera. Stalno je nervozna sa normalnom hranom hranom i pre će uzeti da jede sunđer iz kauča“ – rekla je Stejsi za Dailymail.
Stajesi, majka od Vinter prvi put je primetila neobične prehrambene navike svoje ćerke dok je bila beba, ali nije obraćala pažnju dok nije preraslo u problem. Otkako su se Vinterine žudnje pogoršale, majka je očajnički molila za pomoć i nadzirala je 24/7. Ona je shvatila da joj ćerka takođe ima i autizam, jer jede delove zida, sunđere od sofe i grize rubove stolice za hranjenje.
Devojčica je počela da se budi noću i grize delove kreveca, kao i ćebence sa kojim se pokrivala. Roditelji su stalno u pripravnosti zbog njenog stanja i pokušavaju da skrenu pažnju drugim roditeljima svojim problemom koji imaju u porodici.
„Razbila je oko osam ramova za fotografije i pokušala da pojede staklo. Bez obzira na sve ona pored nas nađe način da jede stvari koje ne bi smela. Srećom, nikada se nije povredila jer je pomno pratim. Ali to je posao s punim radnim vremenom“ – kaže očajna majka.
Vinter je normalno napredovala od rođenja, što se tiče govora i hoda sve do otprilike 13 kada su se stvari promenile preko noći. Postala je teška za komunikaciju, a navike u ishrani su joj se promenile. Stejsi je kontaktirala svoju patronažnu sestru koja je uputila lekaru koji su joj rekli da njena ćerka ima poremećaj u ishrani.
Stejsi je tada rekla: „Bebe uvek stavljaju stvari u usta, ali kada je ona to često počela da radi, počela sam da mislim da to nije normalno. Ovo može biti češća kod dece koja imaju autizam, što ima i Vinter. Mislim da je to senzorna stvar, da žudi za različitim stvarima. Ona ima vrlo ozbiljan autizam, što znači da ne govori puno i ima neke probleme u ponašanju. Deca sa autizmom vole stvari koje mogu da dodirnu i zvukove. Imam ogrlicu za žvakanje posebno dizajniranu za ljude sa tim problemom, koju može da žvaće. Takođe, dajem joj testenine različitih oblika koje može da jede, dodiruje i igra se sa njima. Lekari su rekli da ne može puno da se učini. Nije dobro za nju, ali nije nimalo opasno sve dok to nije staklo. Samo moram da je stalno držim na oku i pazim i nadam se da će to jednog dana prerasti.“

Ova priča o hrabroj majci i njenoj hrabroj ćerki budi saosećanje i podstiče nas da shvatimo koliko je važno pružiti podršku porodicama koje se suočavaju sa različitim izazovima. Nestrpljivo čekamo da čujemo kako će se Vinterin problem dalje razvijati i nadamo se da će Stejsi i njena porodica uskoro naći rešenje za ovaj težak poremećaj ishrane.