Zamenik šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da ne veruje u mogućnost da Sjedinjene Američke Države napuste NATO. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država, na najnižem nivou od Hladnog rata. Rjabkov je u intervjuu za časopis „Internešnel A“ rekao: „Ne mislim da će se ovo desiti“, naglašavajući da je teško zamisliti da bi Sjedinjene Američke Države napustile vojni savez koji je osnovan 1949. godine.
NATO, kao vojni savez, igra ključnu ulogu u odbrani evropskih zemalja od potencijalnih pretnji, a posebno je ojačan u svetlu aktuelnih geopolitičkih tenzija. Rjabkov je ocenio da je retorika koju koristi trenutna administracija SAD „izvesna doza bravura“, implicirajući da se radi o političkim igrama koje imaju za cilj da ostave utisak snage i odlučnosti. Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da je NATO sve više fokusiran na odgovor na ruske aktivnosti u Ukrajini i na Balkanu.
Prvo pitanje koje se postavlja jeste zašto bi Sjedinjene Američke Države napustile NATO. Historijski gledano, SAD su bile ključni oslonac ovog vojnog saveza, kako u vreme Hladnog rata, tako i u post-Hladnoratnom periodu, pružajući vojnu podršku i resurse mnogim članicama. Napuštanje NATO-a bi značajno oslabilo sigurnosne garancije koje su članice saveza uživale, što bi moglo dovesti do destabilizacije u Evropi.
Rusija, s druge strane, vidi NATO kao pretnju svojoj bezbednosti. Odliv američkih trupa i resursa iz NATO-a mogao bi potencijalno otvoriti vrata za rusku ekspanziju i povećanje uticaja u regionima koji su nekada bili pod dominacijom Sovjetskog Saveza. Međutim, Rjabkov je jasno stavio do znanja da ne očekuje da će do toga doći, što može biti odraz kako unutrašnjih, tako i spoljnih pritisaka unutar SAD.
Osim toga, Rjabkov je naglasio da je NATO, i pored svojih nedostataka, i dalje veoma važan faktor za globalnu bezbednost. Iako su se pojavili izveštaji o unutrašnjim nesuglasicama unutar saveza, kao što su nesuglasice oko finansiranja i vojne strategije, Rjabkov je ukazao na to da su članice NATO-a uglavnom jedinstvene kada je reč o odgovorima na pretnje iz Rusije.
U poslednje vreme, američka administracija je često kritikovala Rusiju zbog njenih vojnih akcija, posebno u Ukrajini, gde je sukob između ruskih snaga i ukrajinskih trupa i dalje u punom jeku. Ove napetosti doprinele su jačanju NATO-a, jer su mnoge evropske zemlje počele da povećavaju svoje vojne budžete i ulaganja u odbrambene kapacitete.
Rjabkov je takođe ukazao na to da bi eventualno napuštanje NATO-a od strane SAD imalo dalekosežne posledice na globalnu politiku. Takav potez bi mogao podstaći druge zemlje da preispitaju svoje članstvo u vojnim savezima i da se okrenu alternativnim bezbednosnim aranžmanima, što bi dodatno destabilizovalo međunarodni sistem.
U zaključku, Rjabkovovo uverenje da SAD neće napustiti NATO odražava složenu dinamiku između Rusije i Zapada. Dok se geopolitičke tenzije nastavljaju, a sukobi kao što je onaj u Ukrajini traju, teško je zamisliti da bi se Sjedinjene Američke Države odrekle svog vojnog saveza. Iako postoje unutrašnji pritisci i kritike, NATO ostaje ključni stub američke spoljne politike i strategije bezbednosti u Evropi. U svetlu trenutnih događaja, čini se da će ovaj savez ostati ključna tačka u oblikovanju međunarodnih odnosa u budućnosti.
