Beograd – Mostovi i dalje najopterećeniji tokom saobraćajne gužve u Beogradu, koliko nam ih još fali

Svaki izveštaj o saobraćajnim gužvama u Beogradu uglavnom počinje rečenicom najviše su opterećeni mostovi. Poslednji izgrađeni mostovi su Pupinov, 2011. i Most na Adi 2014. godine. Koliko još mostova nedostaje Beogradu i da li je rešenje saobraćajnih gužvi u izgradnji novih?

Kiša koja često pada ovih dana, gust saobraćaj plus most – „dobitna“ su kombinacija za gužvu. Na Brankovom mostu obično je nešto manje vozila nego na Gazeli, a gužva usporava vožnju i na Starom savskom mostu. Oni koji su stalno za volanom nemaju dilemu gde je najgušći saobraćaj.

„Definitivno najopterećeniji most je Gazela. I kad se zakrči Gazela, kada ona stane, to počinje da se preliva na ostale mostove, i definitivno Beogradu fali još nekoliko mostova. Ja svakodnevno pređem desetine puta, 20 puta preko mostova, jednostavno cirkulacija je, grad živi na obe obale“, kaže taksista Saša Knežević.

Pomoćnik direktora Agencija za bezbednost saobraćaja Milan Ilić napominje da povećana gustina saobraćaja ugrožava bezbednost u saobraćaju.

„Vozači imaju slabiju vidljivost, veću nervozu, vrše brze promene saobraćajnih traka. Kada je veća gužva drže se i manja odstojanja i rastojanja“, objašnjava Ilić.

Najstariji je Železnički most, izgrađen 1884, dok je prvi drumski otvoren 1934. između Beograda i Zemuna. Dobio je ime po kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Kako bi sprečila napredovanje Nemačke vojske tokom Drugog svetskog rata 1941, Vojska Jugoslavije ga je srušila. Na njegovim stubovima, 1954. izgrađen je Brankov most.

Beograd ima četiri velika drumska mosta. Poslednji su izgrađeni Pupinov, 2011. i Most na Adi 2014. godine.

„Pupinov most je napravljen tako da sve što ne mora da ulazi u Beograd na Pančevac i ne ulazi i to je dobro. S druge strane, Most na Adi kada se bude nastavila obilaznica koja se kači na to, sigurno će odneti veću količinu saobraćaja. Ono što je za razmišljanje jeste da li treba veći broj mostova ili treba koristiti reku za neki vid prevoza, a možda će i metro u nekom trenutku rasteretiti te mostove“, navodi stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Božović za RTS.

I novac u budžetu utiče na to da li će se i kakvi mostovi graditi. U Beogradu je iz godinu u godinu više automobila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Godine 2010. bilo je oko 450.000 registrovanih vozila, a procenjuje se da ih sada ima više od 600.000.

„Kad se tome doda da je Gazela pravljena kad je na tom pravcu bilo 10.000 vozila dnevno, a sada ima 120.000, bar dva mosta nam nedostaju i to baš nedostaju. Saobraćajnice koje dolaze do mosta su problem. Most na Adi, kad smo ga pravili koštao je oko 100 miliona evra, a kada smo izgradili sve saobraćajnice i petlje to je izašlo na 420 miliona evra“, ukazuje profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.

Do 2030. trebalo bi da bude izgrađeno nekoliko drumskih mostova. Kod Ade Huje je još u fazi projektovanje, iako je bilo najavljeno da će izgradnja početi još 2019. a rok je zatim pomeren za početak 2023.

Planira se i most preko Dunava koji će povezivati obilaznicu sa Pančevom. Ali, kako stručnjaci kažu, nije bitno samo izgraditi ih, već odabrati pravo mesto, prilagoditi postojećem saobraćaju i potrebama grada. A o potrebama jasno govore svakodnevne gužve u saobraćaju.