Boris Miljković, poznat i kao Bore iz Starih Banovaca, postao je popularan na društvenoj mreži Facebook, gde ima oko 2.500 prijatelja. Njegove svakodnevne objave privlače pažnju mnogih, jer piše o životu običnih ljudi iz njegovog mesta, a takođe i o događajima u Sremu, gde je odrastao. On svoje priče pretočio je u knjigu koju je nedavno izdao i tiraž knjige je prodat. Sav novac koji je prikupljen od prodaje knjige doniran je za lečenje trogodišnjeg dečaka Mihajla Šnjegovića iz Bačinaca.
Boris je poznat po svojim pričama koje teku kao reka, a često se i obraća svojim pratiocima na Facebook-u sa molbama za učešće u humanitarnim akcijama za bolesnu decu, bilo putem uplata ili deljenjem priča i apela. On ističe da je tužno kada neko od te dece premine i da je tada danima u žalosti.
Kao pisac, Boris kaže da ne skriva svoje emocije kada piše, a njegove priče su inspirisane životom u Sremu, ali i događajima koji su mu se desili u životu. Imao je teške trenutke i tragedije, uključujući i infarkt, tako da zna šta znači boriti se u životu i za život. Pored toga, on je dosta pažnje posvetio ljudima koji su proterani iz Krajine, BiH i drugih delova bivše Jugoslavije, te je napisao priče koje ih podsećaju na situacije koje su imali u svojim krajevima.
Jedna od zanimljivih stvari kod Borisa je to što je honorare od različitih vojvođanskih novina i portala „naplaćivao“ tako što je tražio da uz svaku njegovu priču ide po jedan apel za pomoć bolesnoj deci. Ovaj gest dodatno pokazuje njegovu posvećenost humanitarnim akcijama.
Boris se poistovećuje sa decom za koju piše i kaže da su mu ona postala inspiracija za pisanje, kao i da nema nameru da odustane od toga. Poklone knjiga koje je nedavno izdao, sakupljen od prodaje i dobrotvornih priloga na promociji, uručen je za lečenje trogodišnjeg Mihajla Šnjegovića iz Bačinaca. On ističe da nikada ne uzima novac, nego ljude upućuje da uplate na objavljeni račun ili lično odnesu porodici.
Osim humanitarnog rada, Boris se seća svog detinjstva u Sremu, opisujući živote običnih ljudi, navodeći smešne i emotivne anegdote. On je uspeo da svoje priče pretoči u knjigu i time pokaže da i u današnje vreme postoje ljudi sa dobrim srcem. Obraća se i drugim ljudima koji su prošli kroz teške situacije, podsećajući ih da dobra duša i empatija i dalje postoje među ljudima.
Na kraju, Boris deli zanimljive anegdote iz svog detinjstva, naglašavajući razlike u odnosu na današnje vreme. Kroz svoje priče, on nas vraća u prošlost i podseća na zaboravljene vrednosti spremstva, solidarnosti i poštovanja. Njegove priče o detinjstvu izazivaju osmeh i nostalgiju kod mnogih čitalaca.
