U poslednje vreme, nekoliko kompanija za veštačku inteligenciju (AI) razvija tehnologije koje imaju za cilj da automatizuju zadatke koje obavljaju medicinske sestre i asistenti. Ove inovacije se smatraju potencijalnim rešenjem za efikasnije upravljanje radnim opterećenjem medicinskog osoblja, posebno u svetlu sve većeg nedostatka osoblja i problema sa sagorevanjem (burnout) među sestrama.
Bolnice širom sveta beleže kako AI može pomoći sestrama da rade efikasnije, ali sindikati medicinskih sestara upozoravaju na moguće negativne efekte ovih tehnologija. Prema rečima Mišel Mahon, predstavnice Nacionalnog udruženja medicinskih sestara u SAD, postoji zabrinutost da bi AI mogao zameniti ljudsku ekspertizu, čime bi se pogoršao kvalitet nege koju pacijenti primaju. Mahon ističe da se čitav ekosistem razvija na način koji automatizuje procese, umanjuje veštine sestara i na kraju ih može zameniti.
Jedna od kompanija, „Hippocratic AI“, prvobitno je promovirala satnicu od 9 dolara za svoje AI asistente, što je u drastičnoj suprotnosti sa prosečnom platom registrovane medicinske sestre od oko 40 dolara na sat. Iako je ova tarifa odbačena, kompanija se i dalje trudi da uveri klijente u sigurnost i pouzdanost svojih AI rešenja.
Međutim, implementacija AI u bolnicama nije bez izazova. Na primer, Adam Hart, medicinski tehničar, doživeo je situaciju u kojoj je AI sistem označio pacijenta kao da ima sepsu, što je moglo izazvati ozbiljne posledice da nije intervenisao. Ovakvi slučajevi ukazuju na rizike od lažnih uzbuna i pogrešnih saveta koje AI može generisati, što može dovesti do ozbiljnih medicinskih grešaka.
Stručnjaci upozoravaju da i najsofisticiranija tehnologija može propustiti suptilne signale koji su često ključni za pravilnu dijagnostiku, kao što su izraz lica pacijenta ili miris. Mišel Kolins, dekan Fakulteta za negu na Univerzitetu Lojola, naglašava da je važno ne zanemariti ljudski faktor u nezi, uprkos prednostima koje AI može doneti.
Tokom pandemije COVID-19, više od 100.000 medicinskih sestara napustilo je radnu snagu u SAD, što predstavlja najveći pad u poslednjih 40 godina. Kako se populacija stari i medicinske sestre odlaze u penziju, očekuje se da će do 2032. godine svake godine biti više od 190.000 novih slobodnih mesta za medicinske sestre. U svetlu ovog trenda, bolnički administratori vide AI kao ključni alat koji može pomoći sestrama i lekarima u prikupljanju informacija i komunikaciji s pacijentima, umesto da ih zameni.
Na Univerzitetu za medicinske nauke u Arkanzasu, bolnica je počela koristiti AI asistenta za kontaktiranje pacijenata i organizaciju podataka, što omogućava bržu i efikasniju komunikaciju. Kompanija „Qwentus“ razvija tehnologiju koja pomaže bolnicama da povećaju prihode kroz brže operativne cikluse i smanjenje otkazivanja operacija.
S druge strane, izraelski startap „Xoltar“ se specijalizovao za humanoidne avatare koji vode video pozive sa pacijentima, a njihova saradnja sa klinikom „Mejo“ fokusira se na pružanje kognitivnih tehnika za upravljanje hroničnim bolom.
Iako AI može biti koristan alat za proaktivne pacijente, stručnjaci upozoravaju da većina ljudi u zdravstvenom sistemu ne pripada toj kategoriji. Rošel Fric, sa Univerziteta Kalifornija Dejvis, ističe da najteži pacijenti čine najveći deo zdravstvene zaštite i da je važno razmisliti o tome kako AI može pomoći tim ljudima.
U zaključku, iako veštačka inteligencija donosi mnoge potencijalne prednosti u zdravstvenom sistemu, važno je pristupiti ovim tehnologijama s oprezom. Medicinske sestre i drugi članovi zdravstvenog osoblja treba da ostanu centralna figura u nezi pacijenata, a AI bi trebao biti alat koji im pomaže u obavljanju njihovih zadataka, a ne da ih zamenjuje.
