U noći između 15. i 16. oktobra 1923. godine Beograd je zatečen senzacijom kakvu do tada nije video. Najveći beogradski dnevni list morao je zaustaviti mašine i slagače radi naslovne strane koju je promenio jedan telefonski poziv reportera noćnom uredniku. Vest o pucnjavi u jednom od najelitnijih hotela u samom centru grada odjeknula je Beogradom, a sumnjalo se da je reč o ljubavnom obračunu dvojice muškaraca.

U hotelu Palas, gde se desio napad, došlo je do pucnjave u sobi 48 na drugom spratu. Francuski industrijalac Žan Izeli ranjen je u obraz i vrat, dok je kapetan francuske vojske Rajmon Karlije lakše povređen u mišicu leve ruke. Nakon pucnjave, Izeli je brzo izgubio svest i poslat je u bolnicu, gde je nekoliko dana kasnije preminuo od posledica trovanja arsenikom.

Tokom istrage otkriveno je da su u sobi pronađene dve čaure sa oznakom SF koje su mogle da se kupe samo u Parizu, kao i tragovi otrova arsenika na čajniku i sudovima za hranu. Sve je ukazivalo da je Karlije bio kriv za napad na Izelija, a sumnjalo se da je motiv bio osveta tajne službe protiv koje su se obojica borili.

Na suđenju koje je počelo sedam meseci nakon incidenta, Karlije se branio tvrdeći da je nevin i da je žrtva tragičnih okolnosti. Međutim, nakon četiri dana suđenja, sud je doneo odluku da je Karlije kriv i osudio ga na 20 godina zatvora. Deset godina kasnije, on je pomilovan i pušten iz zatvora, ali njegova krivica i dalje ostaje misterija.

Ova senzacionalna priča iz 1923. godine ostala je upamćena kao jedan od najvećih kriminalističkih slučajeva Beograda, sa brojnim tajnama, intrigama i preokretima. Napad u hotelu Palas i suđenje Rajmonu Karlijeu ostaju zagonetka i tema interesovanja i spekulacija javnosti i medija i dan danas.