Muškarac (45) skočio je juče poslepodne sa šestog sprata zgrade u Ulici Kaće Dejanović 17 na Novom naselju u Novom Sadu. Prema informacijama, nesrećni muškarac je preminuo na licu mesta, a policija je izvršila uviđaj. Veruje se da je počinio samoubistvo skokom sa šestog sprata.

Ova tragična vest potresla je celu zajednicu, a detalji iza ovog događaja još uvek nisu jasni. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, razlozi koji su doveli do ovog tragičnog čina mogu biti razni.

U međuvremenu, na lokalnom groblju u Bačkom Petrovcu sahranjeni su devojka Martina i njena dva sina, pred stotinak rođaka i prijatelja uz pratnju crkvenog hora. Njeni najbliži su neutešni, a kako se moglo čuti nakon sahrane, oni za tragediju krive oca dečaka.

Ovakvi događaji su potresni i dramatični, ostavljajući iza sebe mnoge neodgovorene pitanja i tugu. Samoubistvo je ozbiljan problem u današnjem društvu, a važno je da se prepoznaju rizici i da se pruži adekvatna podrška osobama koje se bore sa suicidnim mislima.

Po statistikama, samoubistvo je četvrti najčešći uzrok smrti među mladima i peta najčešća smrtna posledica općenito u svijetu. U Hrvatskoj, broj samoubistava porastao je u poslednjih nekoliko godina, s alarmantnim podacima o broju slučajeva među mladima.

Roditelji, rođaci i prijatelji imaju važnu ulogu u prepoznavanju znakova suicidnih misli i pružanju pomoći osobama koje se nalaze u krizi. Važno je razgovarati otvoreno o mentalnom zdravlju i borbi sa depresijom, anksioznošću i drugim mentalnim problemima koji mogu dovesti do suicidalnih misli.

Stručna podrška i terapija također igraju važnu ulogu u prevenciji samoubistava, pružajući pacijentima alate i strategije za suočavanje sa emocionalnim i mentalnim izazovima. Važno je destigmatizirati mentalne poremećaje i tražiti pomoć kad je potrebno.

U Hrvatskoj postoje brojne organizacije i udruženja koja pružaju podršku osobama koje se bore sa mentalnim zdravljem, kao i njihovim porodicama. Važno je da zajednica bude inkluzivna i da se osigura da svi imaju pristup neophodnoj podršci i resursima.

Prevencija samoubistava zahteva timski pristup, saradnju između zdravstvenih radnika, stručnjaka za mentalno zdravlje, roditelja, škola, medija i organizacija civilnog društva. Edukacija o mentalnom zdravlju i prevenciji samoubistava treba da bude prioritet u obrazovanju i javnim kampanjama.

Suicidalne misli mogu biti posledica raznih faktora, uključujući genetsku predispoziciju, traume, gubitak, loše socijalne okolnosti, ali i mentalne bolesti poput depresije, anksioznosti, bipolarnog poremećaja i šizofrenije.

Važno je prepoznati znakove upozorenja kao što su izolacija, povećana iritabilnost, promene raspoloženja, gubitak interesa za aktivnosti koje su nekada voljeli, govor o smrti, davanje dragocenih stvari, pisanje o smrti ili samoubistvu, promene u spavanju i ishrani itd.

Ako primetite ovakve znakove kod sebe ili nekoga koga poznajete, važno je potražiti stručnu pomoć od lekara, psihoterapeuta ili savetnika za mentalno zdravlje. Suicidalne misli su ozbiljan problem koji zahteva hitnu intervenciju i podršku.

Prevencija samoubistava je odgovornost svakog pojedinca i društva u celini. Važno je raditi na podizanju svesti o mentalnom zdravlju, edukaciji o prevenciji samoubistava i pružanju podrške onima koji se bore sa ovim ozbiljnim problemom.

Ublažimo stigmu, budimo osjetljivi na patnju drugih, pružimo podršku i volimo jedni druge. Samo zajedno, kao zajednica, možemo sprečiti tragedije poput samoubistava i pomoći onima koji su u krizi. Nemojmo okretati glavu ili ignorisati probleme. Pokažimo empatiju i solidarnost, jer to može spasiti nečiji život.