Obeležena prva godišnjica masovnog ubistva u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ završena je večeras muzičko-scenskim programom u okviru posebnog komemorativnog programa “Buđenje“. Program koji je bio zamišljen kao izraz kolektivne tuge, bio je režiran od strane Borisa Liješevića, a uključivao je i pesmu „Wait for me“, koju je napisao Slobodan Negić u čast svoje ubijene ćerke Sofije.
Tokom scensko-muzičkog programa, prikazane su slike sa imenima svih žrtava oba masovna zločina koji su se dogodili 3. i 4. maja u OŠ “Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona kod Smedereva i Mladenovca. Program je održan u Studentskom kulturnom centru (SKC) sa ciljem da se pruži počast žrtvama ovih strašnih događaja.
Masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ dogodilo se pre godinu dana i šokiralo je celu zajednicu. Veliki broj nevinih života je izgubljen, a porodice žrtava su ostale u dubokoj tuzi. Čitava zemlja se složila u osudi ovog zločina i okupila se da pokaže podršku porodicama i prijateljima žrtava.
Cilj ovog komemorativnog programa bio je da se ne zaborave žrtve i da se oda počast njihovom sećanju. Ljudi su se okupili kako bi se zajedno setili nevinih života koji su izgubljeni tog kobnog dana. Pesma „Wait for me“ koju je napisao Slobodan Negić, otac jedne od žrtava, bila je emotivni vrhunac večeri i izazvala je suze i emocije kod prisutnih.
Slike sa imenima svih žrtava su pokazane na kraju programa kako bi se poslala snažna poruka o važnosti sećanja na njih. Masovna ubistva ne smeju biti zaboravljena i moramo se zajedno boriti protiv nasilja i zlodela u društvu. Ova tragedija je ostavila dubok trag na zajednici i važno je da se o njoj i dalje govori i da se ne dozvoli da se slični događaji ponove.
Ova godišnjica je podsjetnik na to koliko je važno raditi na očuvanju mira i sigurnosti u društvu. Moramo se boriti protiv nasilja i mržnje i raditi na stvaranju bolje budućnosti za sve nas. Program “Buđenje“ je bio važan korak ka tome da se očuva sećanje na nevine žrtve i da se pokaže solidarnost sa njihovim porodicama i prijateljima.
Održavanje ovakvih komemorativnih programa je važno za proces tuge i proces ozdravljenja zajednice nakon teških događaja. Solidarnost i podrška su ključni u ovakvim situacijama, a ovaj program je bio prilika da se ljudi okupe i pokažu da su zajedno u tuzi i sećanju na nevine žrtve.
Muzičko-scenski program je bio emotivan i snažan način da se izrazi kolektivna tuga i da se pošalje poruka da se ne sme zaboraviti šta se desilo tog kobnog dana. Slobodan Negić je svojom pesmom uspeo da dodatno emotivno dotače prisutne i da podseti na važnost sećanja na žrtve.
Ova godišnjica je prilika da se zajedno setimo nevinih života koji su izgubljeni i da se poklonimo počast njihovom sećanju. Moramo se zajedno boriti protiv nasilja i mržnje i raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve nas. Ovaj program je bio važan korak u tom pravcu i dokaz da zajednica stoji zajedno u teškim trenucima.
