Košarkaška reprezentacija Jugoslavije postala je prvak Evrope na današnji dan 1995. godine, pobedom u finalu nad Litvanijom rezultatom 96:90! Meč u atinskoj dvorani „Marusi“ ostao je upamćen po fantastičnoj partiji Aleksandra Đorđevića, zakucavanju Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa, kao i po skandaloznom potezu Hrvata na svečanoj ceremoniji dodele medalja!
Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine bila je prva prilika za talentovanu generaciju jugoslovenskih košarkaša da se predstave Evropi i svetu, nakon višegodišnjeg odsustva izazvanog sankcijama. Tim predvođen selektorom Dušanom Dudom Ivkovićem morao je da igra kvalifikacije u Bugarskoj, koje je organizovao generalni sekretar FIBA Borislav Stanković, kako bi pružio šansu „plavima“ da se domognu Atine.
Malo je nedostajalo da Jugoslavija kiksne već na prvom stepeniku, pošto je u prvom kolu kvalifikacija u Sofiji bila na ivici poraza od domaće selekcije. Na tri sekunde pre kraja meča, Bugarska je imala pola koša prednosti, a Žarko Paspalj je fauliran i poslat na liniju slobodnih bacanja. Nekadašnji košarkaš Partizana promašio je prvo bacanje, ali je pogodio drugo i odveo utakmicu u produžetke.
Na startu Eurobasketa savladana je Grčka nakon produžetka 84:80 i ta pobeda „plavih“ imala je za posledicu to da su Grci do kraja turnira zdušno navijali protiv Jugoslavije. Usledio je trijumf nad Litvancima, a zatim i još četiri rutinske pobede za prvo mesto u grupi bez poraza.
Protivnik u četvrtfinalu bila je Francuska koja je nadigrana bez mnogo muke, ali u polufinalu pulene Dude Ivkovića ponovo je čekala Grčka. Vlade Divac, Zoran Savić, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević i saigrači pružili su fantastičnu defanzivnu partiju i ograničili rivala na svega 52 poena, pa je još jednom rutinskom pobedom izboreno mesto u finalu.
Tog 2. jula u dvorani „Marusi“ preko 20.000 Grka navijalo je za Litvaniju i to do danas ostaje najveća mrlja na viševekovnom prijateljstvu srpskog i grčkog naroda. Finale je donelo fantastičnu košarku, s obzirom na to da su se na parketu našla najveća imena evropske košarke tog vremena. Apsolutni junak bio je Aleksandar Đorđević koji je meč okončao sa 41 poenom, uz šut za tri poena 9 od 12!
Pamti se i zakucavanje Predraga Danilovića preko litvanskog centra Arvidasa Sabonisa u završnici prvog poluvremena. Legendarni košarkaš mnogo godina kasnije prisetio se tog trenutka.
U samoj završnici susreta Litvanci su napustili parket nezadovoljni suđenjem, međutim posle nekoliko minuta Đorđević je uspeo da ubedi Šarunasa Marčuljonisa da vrati ekipu na parket i finale je privedeno kraju. Konačan rezultat bio je 96:90 i to je do danas najefikasniji meč finala Evropskog prvenstva.
Finale se pamti i po skandaloznom potezu reprezentativaca Hrvatske koji su na tom turniru osvojili bronzanu medalju. Neposredno pre nego što je Jugoslaviji trebalo da bude uručen šampionski pehar, Hrvati su napustili pobedničko postolje jer nisu želeli da slušaju jugoslovensku himnu.
Dvanaest heroja koji su svoje ime zlatnim slovima upisali u istorijske knjige jugoslovenske košarke bili su: Vlade Divac, Zoran Savić, Predrag Danilović, Žarko Paspalj, Zoran Sretenović, Aleksandar Đorđević, Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Miroslav Berić, Željko Rebrača, Dejan Koturović i Saša Obradović. Selektor je bio Dušan Ivković a njegov pomoćnik Željko Obradović.
Dan kasnije priređen im je svečani doček u Beogradu, kada je na ulice izašlo preko 100.000 ljudi. Tog dana spontano je započeta praksa dočeka jugoslovenskih košarkaša na balkonu gradske skupštine, koja će biti poštovana i u narednim godinama.
