Radovi na deonici auto-puta „Miloš Veliki“ između Pakovraća i Požege, koja obuhvata deonice od tunela Laz do tunela Munjino brdo, napreduju planiranom dinamikom i bez značajnijih tehničkih problema. Ova deonica predstavlja jedan od najvećih graditeljskih izazova, budući da su radovi na poddeonici četiri koja povezuje dva tunela otežani lošim geomorfološkim i topografskim uslovima.
Kada radovi budu završeni, kao što je predviđeno do 28. juna ove godine, saobraćaj će se odvijati kroz tunele Munjino brdo i Laz, koji su dugi oko 2.800 i 2.900 metara, što ih čini najdužim tunelima na auto-putevima u Srbiji. Prema rečima Vladimira Petrovića, šefa nadzora, stepen fizičke realizacije predviđenih radova na ovoj poddeonici iznosi preko 86%. Preostali radovi uključuju izradu habajućeg sloja kolovozne konstrukcije, kao i uređenje putnog pojasa i postavljanje zaštitne žičane ograde.
U tunelu Laz završeni su svi građevinski radovi i radovi na elektromašinskom opremanju. Očekuje se puštanje u rad elektroenergetske opreme, što je preduslov za početak funkcionalnih ispitivanja svih sistema, uključujući telekomunikacione sisteme i sisteme za automatsko upravljanje. U desnoj tunelskoj cevi Munjino brdo trenutno se završavaju radovi na sekundarnoj podgradi i izgradnji kablovskih kanala ispod pešačkih staza. U levoj tunelskoj cevi, koja je probijena 24. decembra, u toku su radovi na primarnoj podgradi i podnožnim svodovima.
Kada se radovi u tunelima završe do nivoa koji ne ometa montažu elektromašinske opreme, pristupiće se i tom poslu, jer je sva potrebna oprema već nabavljena. Na ovoj deonici auto-puta, zbog specifičnih geomorfoloških i topografskih uslova, projektovano je ukupno tri tunela, 35 mostova u dužini od 5.196 metara, četiri nadvožnjaka dužine 592 metra, kao i izgradnja 1.912.000 kubnih metara nasipa i tri saobraćajne petlje, što će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka.
Tehnologija izvođenja radova na tunelima primenjuje novu austrijsku metodu (NATM), koja se zasniva na kartiranju tunelskog iskopa i merenju deformacija tokom iskopa. U Javnom preduzeću „Putevi Srbije“, koje je investitor radova čija je ugovorena vrednost 523,5 miliona dolara, angažovano je prosečno oko 650 radnika na ovoj deonici.
Predsednik Opštine Požega, Đorđe Nikitović, istakao je važnost dolaska auto-puta do Požege, naglašavajući da će to privući nove investitore i otvoriti nova radna mesta. Očekuje se da će ovom deonicom dnevno prolaziti i do 20.000 vozila, što predstavlja značajnu priliku za razvoj Požege i povezivanje sa celim regionom. Nikitović je dodao da će građani Požege uskoro moći da putuju do Beograda za manje od dva sata, što će doprineti infrastrukturnom i ekonomskom razvoju.
Na trasi deonice između Preljine i Požege projektovano je više mostova i nadvožnjaka, čiji rasponi variraju od 12 metara do 35 metara. Fundiranje mostova predviđeno je na šipovima i temeljnim stopama, a projektovanje je vršeno na osnovu geotehničkih elaborata. Mostovi su projektovani u statičkom sistemu armiranobetonskih ramova i prednapregnutih grednih sistema, pri čemu se prednapregnuti gredni elementi izvode u gradilišnim pogonima, a zatim se postavljaju u projektovani položaj.
Izgradnja deonice auto-puta Preljina – Požega ima višestruki značaj za građane, a takođe će doprineti razvoju turizma i privrede u regionu. Očekivanja su velika, a realizacija ovog projekta označava korak napred u unapređenju infrastrukture i poboljšanju kvaliteta života u ovom delu Srbije.
