Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn ističe da se sećanja na strahote Holokausta danas sve manje prisutna, a termin Holokaust u Jasenovcu je zamenjen terminom „masovni zločin“. On također napominje da se smatralo da je pod ratove crta podvučena i da je revizionizam otišao u istoriju.

Godine 2001. smatralo se da je došlo novo vreme s još manje sećanja nakon što je crta podvučena pod ratove i režim iz 90-ih. Tada se mislilo da je revizionizam otišao u istoriju i da će se Holokaust moći u Zagrebu etablirati kao činjenica. Goldštajn je izjavio da je to bio razlog zašto se nakon gotovo četvrt veka od izlaska prvog izdanja knjige odlučio na drugo izdanje. Knjigu „Holokaust u Zagrebu“ napisali su njegov otac Slavko i on.

Uprkos tome, realnost je takva da se sećanja na Holokaust postepeno gube i da se pokušavaju zamagliti. Termin „masovni zločin“ zamenjuje termin Holokaust u Jasenovcu, što predstavlja pokušaj relativizacije i umanjivanja strahota koje su se tamo dešavale.

Jasenovac je bio najveći ustaški koncentracioni logor tokom Drugog svetskog rata i mesto mnogih strašnih zločina nad Jevrejima, Srbima, Romima i drugim narodima. Preko 100.000 ljudi je stradalo u tom logoru, a mnogi od njih su bili deca.

Holokaust je jedan od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva, kada su milioni nedužnih ljudi ubijeni samo zbog svoje vere, etničke pripadnosti ili političkih uverenja. Sećanje na te strahote treba da ostane živo i ne sme se dozvoliti relativizacija ili zaborav.

Zato je važno da se knjige kao što je „Holokaust u Zagrebu“ šire i da se podsećamo na žrtve i strahote koje su se desile tokom Drugog svetskog rata. Istina o Holokaustu ne sme biti osporavana ili manipulisana, već mora biti jasna i nedvosmislena.

Goldštajn i njegov otac Slavko su uložili mnogo truda i istraživanja kako bi dokumentovali zločine i strahote koje su se dešavale u Zagrebu tokom Holokausta. Njihova knjiga je važan doprinos istorijskoj istini i sećanju na žrtve, te je važno da se ona čita i proučava.

U današnjem svetu gde se sve više relativizuju istorijske činjenice i manipuliše se sećanjima, važno je da imamo autore poput Goldštajna i njegovog oca koji se trude da očuvaju istinu i sećanje na strahote prošlosti.

Holokaust u Jasenovcu i drugim mestima nije samo crna tačka u istoriji, već i opomena budućim generacijama da se nikada ne ponove takve strahote i zločini. Sećanje na Holokaust treba da bude trajno i da nas podseća na važnost tolerancije, poštovanja različitosti i borbe protiv mržnje i netrpeljivosti.

Nadamo se da će knjiga „Holokaust u Zagrebu“ doprineti širenju istine o strahotama Drugog svetskog rata i podsetiti ljude širom sveta na potrebu da se suprotstave mržnji, netrpeljivosti i zločinima. Dio ove istine je i činjenica da se sećanje na Holokaust ne sme zaboraviti, već da mora ostati živo kako bismo iz njega naučili važne lekcije za budućnost.