Postkovid problemi koji se javljaju nakon preležane koronavirus infekcije postaju sve značajniji u Srbiji. Jelena A. (36), koja radi u jednoj kompaniji u Beogradu, ističe da je njenoj sestri postkovid izazvao ozbiljne probleme, a slično iskustvo ima i veliki broj građana Srbije. Osim umora i slabosti, simptomi postkovida uključuju i neurološke probleme, depresiju, glavobolje, kao i srčane bolesti i kardiovaskularne smetnje.

U razgovoru za „Blic“, epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici ističe da postkovid može imati više od 50 različitih simptoma, i da je potrebno da prođe najmanje tri meseca od preležane korone da biste imali simptome postkovida. Kardiolog prof. dr Predrag Mitrović potvrđuje da se kod mladih ljudi i dalje javljaju problemi u postkovid periodu, ističući tokom tog perioda dolazi do upale srčanog mišića, upale srčane kese, te da je potrebno mesec i po dana do tri meseca potpunog odmora nakon preležane infekcije.

Doktor Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula, upozorava da se postkovid simptomi često javljaju kod ljudi koji ne znaju šta im se dogodilo, uključujući mlade ljude oko 40 godina starosti. Sve ovo ukazuje na značajno zdravstvenu opasnost koju postkovid predstavlja, posebno kako se približava povratak jeseni i strukturni pojave novih sojeva poput Erisa.

Epidemiolog dr Bohucki ističe da je Eris zapravo mutacija „omikrona“, koju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila za „soj od većeg značaja“. Iako se simptomi Erisa ne razlikuju mnogo od ostalih sojeva, SZO je istakla povećani javno-zdravstveni značaj ovog soja. Zbog toga, mnoge firme u Srbiji već preduzimaju mere predostrožnosti kako bi se zaštitili od mogućeg povratka koronavirusa. Međutim, mnogi se plaše da će se situacija ponoviti i da će opet biti potrebno nositi maske i meriti temperaturu na ulazu u firme.

Uprkos ovome, stručnjaci ipak preporučuju vakcinaciju kao jedan od ključnih načina zaštite od teže kliničke slike i hospitalizacije. Dr Bohucki ističe da i vakcine treba da se menjaju jer se i virusi neprestano mijenjaju i mutiraju. Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović ističe da je postkovid, bez obzira na mutacije koje se javljaju, trenutno veći problem od samog virusa. On upozorava da postkovid može uticati na pluća, srce i neurološke probleme, te da je to trenutno najveći izazov sa kojim se suočavaju.

Zbog toga, važno je da stanovnici Srbije budu svesni ovih zdravstvenih opasnosti i preduzimaju je mere opreza. Odgovorna ponašanje i poštovanje mera zaštite može pomoći da se smanji širenje virusa i problema vezanih za postkovid. Društvo, medicinske institucije i vlasti trebaju zajedno raditi na edukaciji i podizanju svesti kako bi se smanjili rizici od težih posledica koronavirusa.