Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kosovo se nalazi na vrhu liste zemalja Zapadnog Balkana po pitanju prosečnog godišnjeg dohotka stanovnika, dok je Albanija na preposlednjem mestu.
Prema saopštenju MMF-a, Kosovo je prošle godine imalo prosečni dohodak od 15.770 međunarodnih dolara, dok je Albanija zabeležila dohodak od 19.570 dolara. Ovi podaci ukazuju na značajnu ekonomsku razliku između ove dve zemlje, iako su obe članice regionalne zajednice.
Pored toga, podaci MMF-a ukazuju i na povećanje stope siromaštva u Albaniji, koja je porasla na 25,2 odsto u 2022. godini, u odnosu na 22 odsto u 2021. godini. Ova stopa siromaštva je visoka u poređenju sa regionalnim partnerima, a MMF takođe ističe da je prodor kredita u ovoj zemlji nizak.
MMF je izdao izveštaj o Albaniji u kojem upozorava da bi siromaštvo u ovoj zemlji moglo da se poveća u budućnosti zbog nedovoljnog uplaćivanja doprinosa. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za albansku ekonomiju i političke lidere, koji će morati da pronađu adekvatna rešenja kako bi smanjili stopu siromaštva i poboljšali ekonomske uslove za svoje građane.
Osim toga, MMF ističe i problem nedovoljnog prodora kredita u Albaniji, što dodatno otežava ekonomsku situaciju i otežava pristup finansijskim sredstvima za privredu i građane. Ova situacija zahteva hitno rešenje kako bi se stvorili uslovi za održivi ekonomski razvoj zemlje.
Uprkos ovim izazovima, MMF ističe da Albanija ima potencijal za rast i razvoj, ali da je neophodno sprovesti odgovarajuće ekonomske reforme i mere kako bi se postigli pozitivni rezultati. Ekonomski stručnjaci i analitičari ističu da je neophodno raditi na jačanju institucija, unapređenju poslovnog okruženja i stvaranju mogućnosti za novi ekonomski rast.
Takođe, važno je istaći i potrebu za većom ulogom države u podršci privredi i ekonomiji, kao i za jačanje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se podržali programi ekonomskog razvoja i reforme.
Reakcije na ovaj izveštaj MMF-a su podeljene, sa jedne strane, zvaničnici Albanije ističu da su svesni izazova i da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se poboljšala ekonomska situacija. Sa druge strane, ekonomski stručnjaci i civilno društvo upozoravaju da je potrebno ozbiljno raditi na promeni ekonomske politike i sprovođenju reformi kako bi se stvorili uslovi za održivi ekonomski rast i razvoj.
Konačno, izazovi sa kojima se suočava Albanija u ekonomskom smislu zahtevaju sveobuhvatne mere i odgovornost svih aktera u društvu. Neophodno je raditi na unapređenju poslovnog okruženja, stvaranju mogućnosti za nova ulaganja i smanjenju siromaštva kako bi se stvorili uslovi za održivi ekonomski razvoj zemlje.
U tom kontekstu, potrebno je jačati institucije i kreirati politike i programe koji će podržati privredni razvoj, stvaranje novih radnih mesta i poboljšati životni standard građana. Samo uz zajedničke napore svih aktera može se postići uspeh i stvoriti perspektiva za dalji ekonomski razvoj Albanije.
