Poplave i klizišta izazvana jakim kišama na severoistoku Indije odnela su živote najmanje 16 osoba u poslednje dve nedelje. Više od 300.000 ljudi je raseljeno iz svojih domova, a indijska vojska i vazduhoplovstvo angažovani su u naporima spasavanja u regionu Asama. Reka Bramaputra koja svake godine poplavljuje svoje obale, ove godine je postala još opasnija zbog povećanih padavina. U susednoj državi Arunačal Pradeš, klizišta su uništila nekoliko puteva, dok su poplave zahvatile države Sikim, Manipur i Megalaja. Od kraja maja, više od 80 ljudi je izgubilo život zbog poplava i klizišta u šest severoistočnih država.

Nacionalni park Kaziranga, poznat po jednorogim nosorozima, takođe se suočava sa poplavama, te su životinje primorane da se presele na više tlo radi sigurnosti. Katastrofe izazvane monsunskim kišama su česte u severoistočnom regionu tokom letnje sezone monsuna od juna do septembra. Indija, posebno država Asam, smatra se jednim od najugroženijih regiona na svetu zbog klimatskih promena i poplava, prema izveštaju Saveta za energiju, životnu sredinu i vodu iz 2021. godine.

Poplave i klizišta redovna su pojava u ovom delu Indije, a poslednjih godina ubrzanje klimatskih promena samo je dodatno pogoršalo situaciju. Severoistok Indije se svake godine suočava sa obilnim padavinama tokom sezone monsuna, što često rezultira katastrofalnim poplavama i klizištima. Stanovnici ovih područja su često prisiljeni da napuste svoje domove i pronađu sigurno sklonište.

Indijske vlasti aktivno sarađuju sa vojskom i lokalnim organizacijama kako bi omogućile efikasno i brzo reagovanje na vanredne situacije. Spasilačke operacije su u toku, a prioritet je spasavanje ljudi koji su ostali zarobljeni u poplavljenim područjima. Takođe se prati stanje u Nacionalnom parku Kaziranga kako bi se osigurala bezbednost ugroženih životinja.

Unapređenje sistema upravljanja vodama i zaštite od poplava je ključno za smanjenje šteta uzrokovanih poplavama i klizištima. Takođe je neophodno raditi na podizanju svesti o klimatskim promenama i njihovom uticaju na životnu sredinu. Investiranje u infrastrukturu za prevenciju i reakciju na katastrofalne događaje mora biti prioritet kako bi se poboljšala sposobnost države da se izbori sa sve češćim prirodnim nepogodama.

Solidarnost i međusobna pomoć ključni su u borbi protiv posledica poplava i klizišta. Važno je da zajedničkim naporima svih nivoa vlasti, organizacija i građana pružimo podršku ugroženim zajednicama i obezbedimo im neophodnu pomoć. Samo uz uzajamnu podršku i saradnju možemo prevazići izazove koje nam nameću prirodne katastrofe i zaštititi živote i imovinu ljudi na najbolji mogući način.