Neki stari satovi nisu i dalje otkucani u Srbiji. Stari satovi, satovi i budilnici, iako stari već nekoliko vekova, žive i dalje zahvaljujući iskusnim majstorima koji im daju novi život. Takvi antikviteti postaju sve traženiji, a zanatlije tvrde da imaju pristojnu zaradu, ali se boje da neće imati naslednike. Ovo je slučaj i u Novom Pazaru.

Za Senadu Bondžuković, jedan sat ima neprocenjivu vrednost koja prevazilazi mehanizam i kazaljke. Ona kaže da je sat koji je nekad nosila njena sestra za nju veoma emotivan i da se nada da će joj sat pomoći da održi sestru u sećanju.

Mlađi kupuju nove brendirane satove, dok stariji više vrednuju starije satove i nasleđe koje su dobili od svojih roditelja. To nije slučaj samo u Novom Pazaru već i kod drugih zanatlija.

Sajdžija Ćanija Imamović je rekao da kroz njegovu radionicu prolazi na hiljade satova u poslednjih 40 godina. On smatra da stare stvari imaju veću vrednost i da je to poseban izazov za majstore.

On ističe da često sat posveti ceo dan, a kad je bio mlađi, ostajao je budan celu noć samo da popravi jedan jedini sat. U njegovoj radionici nalazi se i sat iz dvadesetog veka sa datumom i mehanizmima koje je sve ručno izradio majstor. Takođe, hvali se i starim satom starim 200 godina koji i dalje radi.

Imamović se žali da trenutno nema naslednika za svoj posao i da su zanatske radionice retke, a od takve sudbine strahuje i sam. Njegov sin ne želi da nasledi porodični posao, a u Novom Pazaru ljudi strahuju da će cipelari, zanatlije i majstori za satove nestati.

Radionica ovog majstora je svojevrsna antikvarnica sa mehanizmima starijim od nekoliko vekova. Vlasnici ovih satova nerado se odriču njih jer su za njih neprocenjive vrednosti.

Ovaj zanat je u njegovoj porodici već 100 godina, ali mladi ne žele da ga naslede. Građani Novog Pazara se boje da neće biti majstora koji će popraviti njihove satove i cipele jer u gradu nestaju majstori zanata.