Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da su Ministarstvo i Vlada Srbije uložili značajne napore da obezbede nesmetano funkcionisanje svih škola. Naglasila je da je najteži oblik nasilja kada deca moraju da čekaju da im se neko smiluje i održi čas. Tokom rasprave u Skupštini Srbije, Đukić Dejanović istakla je da je nasilje na perfidan način prodrlo u prosvetni sistem, što je posebno zabrinjavajuće.
Ona je izrazila zabrinutost zbog toga što su neka deca, zajedno sa nastavnicima i roditeljima, učestvovala u protestima čak i u nižim razredima osnovne škole. „Ako danas ne bismo naglasili da je potrebno reći stop tome, ne bismo bili odgovorni“, dodala je ministarka. Osvrnuvši se na kritike zbog nejednakih plata među nastavnicima, Đukić Dejanović je rekla da razume zabrinutost i istakla da su ranije plate bile rezultat pokušaja smanjenja tenzija u prosveti.
Ministarka je naglasila da je važno da se svi uključe u obrazovni proces i da se fokusiraju na vaspitanje dece. Objasnila je da su plate u decembru i januaru bile niže zbog pregovora sa sindikatima, ali da su svi zahtevi prosvetnih radnika uvaženi. Zahvalila je svima koji su omogućili da više od 50% škola redovno radi i da časovi traju 45 minuta.
Đukić Dejanović je ukazala na pritisak koji su trpeli učitelji koji su nastavili da rade tokom štrajka, nazivajući ih „primitivnim nastavnicima“, dok su oni zapravo pokazali svoju profesionalnost i ljubav prema radu. Prema njenim rečima, pet odsto škola je bilo u blokadi, dok je 22 do 25% radilo skraćeno, što je doprinelo oštećenju učenika koji nisu mogli da prisustvuju redovnim časovima.
Ministarka je istakla da su oni koji su radili puni radni učinak kažnjeni jer su izjednačeni sa onima koji su štrajkovali. Objasnila je da je januar bio mesec raspusta i da su svi prosvetni radnici trebali da dobiju pune plate, jer će se nadoknade izvršiti u skladu sa radom. U prosveti, radna nedelja iznosi 40 sati, od čega je 24 plaćena za rad sa učenicima, 10 za pripreme, a preostalih 6 za stručno usavršavanje i administrativne poslove.
Ona se osvrnula i na tvrdnje da je Vlada kasno počela da se bavi finansiranjem visokog obrazovanja, navodeći da je premijer već formirao komisiju koja se time bavila. Đukić Dejanović je podsetila na ubrzane izmene Zakona o visokom obrazovanju i na uložene resurse od 18 milijardi dinara u ovu oblast. Takođe je ukazala da su plate povećane za 16% i da su materijalni troškovi fakulteta i univerziteta povišeni na osnovu studenata.
Ministarka je posebno naglasila da će studentima koji samofinansirajući uplate deo troškova školarine biti vraćeno 50% u roku od dva meseca, što će povećati dostupnost visokog obrazovanja. Ove mere su deo šire strategije Vlade da unapredi obrazovni sistem i osigura da svi učenici imaju jednake šanse za obrazovanje.
U zaključku, Đukić Dejanović apeluje na zajednicu da se fokusira na obrazovni proces i vaspitanje dece, te da se zajednički bore protiv nasilja u školama. Važno je da se svi akteri uključe u rad i doprinesu poboljšanju obrazovnog sistema, kako bi se stvorili bolji uslovi za učenje i razvijanje mladih generacija.
