Recept za jotu potiče iz Italije, tačnije iz Trsta, i predstavlja jelo koje je sve popularnije u različitim delovima sveta. Jota je postala posebno omiljena među monasima na Hilandaru, što joj je donelo naziv „manastirska jota“. Ovo jelo je poznato po svom izuzetnom ukusu, hranljivoj vrednosti i sposobnosti da vas dugo drži sitima. Idealna je opcija za sve one koji žele obrok bez mesa, a istovremeno žele da uživaju u bogatom ukusu.
Osnovni sastojci za pripremu jotu uključuju so i biber po ukusu, četiri šake pasulja, 500 grama kiselog kupusa, pet krompira, jedan do dva lovorova lista, koncentrat paradajza, jedan paradajz, dve velike kašike maslinovog ulja, četiri čena belog luka, 50 grama brašna i šaku seckanog peršuna. Ova kombinacija sastojaka čini joto ne samo ukusnom, već i izuzetno hranljivom.
Priprema jote zahteva malo više vremena, ali trud se svakako isplati. Veče pre pripreme, potrebno je potopiti pasulj u vodu. Sutradan, pasulj se kuva u novoj vodi oko 15 minuta, nakon čega se tečnost baca. Dok se pasulj kuva, treba pripremiti ostale sastojke. Kiseli kupus se opere i isecka, krompir se oljušti i seče na kockice, dok se beli luk i peršun sitno iseckaju, a paradajz se seče na krupne komade.
U posebnoj šerpi zagreje se malo maslinovog ulja, nakon čega se dodaje kuvani pasulj. Na pasulj se stavljaju iseckani kiseli kupus, beli luk i paradajz. Sve se dobro promeša, a zatim dodaju peršun i ostali začini. Preko povrća se doliva dovoljno vode da sve „ogrezne“, poklopi se i kuva na tihoj vatri oko 40 minuta. Kada se povrće skuha, dodaju se krompir kockice i kuvaju se dok ne omekšaju.
Na kraju, brašno se razmuti sa malo vode i dodaje u šerpu. Sve se dobro promeša i kuva još oko deset minuta, što će dati joti gustinu i bogatstvo ukusa.
Jota se može poslužiti kao glavno jelo ili kao dodatak uz meso, a njen ukus se može dodatno obogatiti različitim začinima po želji. Ovo jelo je savršen izbor za porodične ručkove ili okupljanja sa prijateljima, a zahvaljujući lakoj pripremi, i oni manje iskusni u kuhinji mogu lako da ga naprave.
Osim što je ukusna i zdrava, jota nosi sa sobom i bogatu tradiciju. Njena priprema zahteva vreme, što je u današnjem ubrzanom načinu života često zaboravljeno. Ova jela, koja su se nekada pripremala sa puno pažnje i ljubavi, donose porodicu za sto i omogućavaju vreme za zajedničke trenutke.
Ako želite da istražite više o tradicionalnim receptima i sačuvate domaću kulinarsku baštinu, preporučujemo vam da obratite pažnju na knjige koje nude bogatstvo starih recepata. Na primer, „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje“ pruža uvid u načine pripreme jela koja su se prenosila s generacije na generaciju.
Takođe, knjiga „Turska kuhinja“ donosi recepte koji su vekovima stari, a koji su oblikovali kulinarske tradicije Balkana. Italijanska kuhinja, sa svojim bogatstvom ukusa i savršenim tehnikama, takođe zaslužuje da bude deo vašeg kulinarskog putovanja.
Jelo poput jote nije samo obrok; to je deo kulture, tradicije i porodičnih vrednosti. Pripremite jotu, uživajte u njenom ukusu i podelite je sa voljenima, jer dobra hrana je najbolji način da spojite ljude i obogatite svaki trenutak.
