Uprava policije Crne Gore je nakon masovnog zločina koji se dogodio na Cetinju početkom godine povećala prisustvo policijskih službenika u ovom gradu. Ova odluka usledila je kao reakcija na incident koji je 1. januara rezultirao smrću više osoba, među kojima su bila i deca. Prema nezvaničnim informacijama, svaki dan na Cetinje se šalje najmanje 28 policajaca, uključujući i pripadnike specijalnih jedinica, kako bi se unapredila bezbednost građana.
U okviru sistematizacije radnih mesta, na Cetinju je zaposleno 45 policijskih službenika koji rade u smenama, a dodatnih sedam policajaca je primljeno u februaru. Tako je trenutno u policiji na Cetinju angažovano ukupno 53 službenika, od kojih je 39 policajaca opšte nadležnosti, dok ostali pripadaju kriminalističkoj policiji.
Pored ovih mera, svakodnevno se u prestonicu šalje dodatnih 10 policajaca iz Regionalnog centra „Centar“ i 11 službenika iz Odeljenja bezbednosti Podgorica. Takođe, pojačan je broj policajaca u Dežurnoj službi, gde sada rade po dva policajca u smeni. Tokom 24 sata, u posebnim vremenskim intervalima, angažovano je i pet pripadnika Posebne jedinice policije, kao i četiri službenika Specijalne jedinice policije.
Ove mere dolaze nakon što su se u poslednje dve i po godine na Cetinju dogodila dva masovna zločina, u kojima su poginule 23 osobe, uključujući četvoro dece. Prvo masovno ubistvo desilo se 12. avgusta 2022. godine, kada je Vuk Borilović ubio deset osoba, među kojima su bila i dva dečaka. Ovaj tragičan događaj je izazvao veliku zabrinutost među građanima, a brojna nevladina udruženja, poput Akcije za ljudska prava (HRA) i Centra za ženska prava (CŽP), su tražila odgovore o policijskim postupcima i odgovornosti za neadekvatnu zaštitu građana.
U vezi sa incidentom od 1. januara, nevladine organizacije su podnele predstavku Savetu za građansku kontrolu rada policije, zahtevajući detaljnu istragu o policijskim aktivnostima na Cetinju u vreme zločina. Postavljaju se pitanja kako je moguće da je u trenutku masovnog ubistva na Cetinju bilo angažovano samo 11 policijskih službenika, što se ne može smatrati adekvatnim brojem s obzirom na prethodna iskustva.
Nevladine organizacije su se fokusirale na to ko je obavestio policiju o zločinima i kako su policijski službenici reagovali na te prijave. Takođe, tražili su objašnjenja o tome koliko je policijskih službenika bilo prisutno 1. januara i šta je učinjeno nakon prethodnog masovnog ubistva da se poveća bezbednost građana.
Uprava policije se suočava sa ozbiljnim pitanjima o svojoj sposobnosti da zaštiti građane, posebno s obzirom na to da su se u samo nekoliko meseci dogodila dva katastrofalna događaja. U tom kontekstu, postavlja se pitanje kako su osumnjičeni za zločine mogli da dođu do nelegalnog oružja i municije, kao i kakve su preventivne mere policija preduzela da osigura javnu sigurnost.
Masovna ubistva u Crnoj Gori, posebno na Cetinju, dovela su do rastuće zabrinutosti među građanima, koji zahtevaju veću sigurnost i efikasnije delovanje policije. Policija je pod pritiskom da pruži odgovore kako bi povratila poverenje građana i osigurala bezbednost u zajednici. U svetlu ovih događaja, očigledno je da su dodatne mere u vezi sa prisustvom policije na Cetinju neophodne kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
