U Grčkoj, zemlji maslina, plavetnila mora i bogate istorije, postoji jedno malo mesto koje je nepoznato mnogima, a čija se legenda tek počinje pisati. Ropoto, smešteno na padinama planine Karavula, nekada je bilo živopisno naselje sa oko 300 porodica. Poznato po čistom vazduhu i spektakularnim pogledima, ovo mesto je živelo svoj mirni život sve do 12. aprila 2012. godine, kada se dogodila katastrofa koja je zauvek promenila sudbinu sela.
Zbog višenedeljnih padavina i lošeg drenažnog sistema, ogromno klizište je progutalo gotovo ceo gornji deo sela. Zgrade su se počele obrušavati i kliziti niz padinu; neke su se pomerile samo nekoliko metara, dok su druge skliznule i po tridesetak metara. Selo se bukvalno pomerilo sa svog mesta, ostavljajući za sobom pustoš i tišinu.
Jedini objekat koji je preživeo ovu prirodnu katastrofu jeste crkva Presvete Bogorodice. Iako nagnuta pod uglom od oko 17 stepeni, njena struktura ostala je stabilna, kao da je neka viša sila odlučila da je sačuva. Ova neobična slika postala je atrakcija za avanturiste, putnike i snimatelje, a snimci unutar crkve, gde kamera „klizi“ niz kosi pod, postali su viralni na društvenim mrežama. Mnogi je porede sa „grčkom krivom kulom“, a izazov da se pozira na njenom nagnutom pragu postao je nezaobilazno iskustvo za influensere u potrazi za jedinstvenim kadrovima.
Danas je Ropoto gotovo potpuno napušteno. U selu je ostalo samo nekoliko stanovnika koji se ne odriču svog doma i žive u improvizovanim kućama u okolini. Ostatak sela je prepušten prirodi i vremenu, dok se ulice pretvaraju u staze prekrivene travom i drvećem. Mesto koje je nekada pulsiralo životom sada je samo senka svog nekadašnjeg ja.
Za one koji su hrabri i žele da istraže ovo „selo duhova“, savet je da budu oprezni. Teren je i dalje nestabilan, a klizišta nisu potpuno prestala. Međutim, upravo taj osećaj nesigurnosti i iščekivanja daje Ropotu posebnu draž. Mnogi posetioci dolaze da osete duh prošlosti i istraže ruševine koje pričaju priče o nekadašnjem životu u selu.
Priča o Ropotu je više od priče o prirodnoj katastrofi; to je i priča o otpornosti i ljudskom duhu. Iako su mnogi ljudi napustili svoje domove, njihova se sećanja i dalje osećaju u vazduhu. Priroda se polako vraća i obuzima ono što je nekada bilo naselje, ali duh Ropota će zauvek ostati u srcima onih koji su ga zvali domom.
Ropoto je postalo mesto koje privlači avanturiste, istraživače i fotografe. Oni dolaze da zabeleže jedinstvenu arhitekturu crkve koja prkosi gravitaciji i da dožive duboku tišinu koja okružuje ovo napušteno mesto. Za mnoge, poseta Ropotu predstavlja priliku da razmišljaju o prolaznosti života i prirodnim snagama koje oblikuju našu sudbinu.
U zaključku, Ropoto je mesto koje nosi težak teret svoje istorije, ali i snažnu priču o preživljavanju. Iako je danas napušteno, njegova lepota i misterija i dalje privlače pažnju. Svaka poseta ovom mestu je podsetnik na moć prirode i otpornost ljudskog duha, dok se stari mitovi i legende ponovo rađaju u srcima onih koji su spremni da istraže njegove skrivene tajne. Ropoto, iako možda zaboravljeno od strane mnogih, nastavlja da živi kroz priče i uspomene onih koji su ga nekada zvali svojim domom.
