U Hrvatskoj se trenutno odvija cirkularni štrajk u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima u nekoliko županija, uključujući Vukovarsko-sremsku, Brodsko-posavsku, Požeško-slavonsku, Osječko-baranjsku i Virovitičko-podravsku. Ovaj štrajk je organizovan kao odgovor na nezadovoljstvo zaposlenih u obrazovanju zbog loših uslova rada i niskih plata.
Cirkularni štrajk, koji je započeo u ponedeljak, 3. aprila, uključuje sve školskih radnike iz navedenih županija, a organizuju ga tri sindikata obrazovanja: Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama, Nezavisni sindikat nauke i visokog obrazovanja i Školski sindikat Preporod. Ovi sindikati se bore za poboljšanje radnih uslova i povećanje plata, smatrajući da trenutni uslovi nisu održivi i da uticaji inflacije dodatno otežavaju položaj prosvetnih radnika.
Cirkularni štrajk je oblik protesta koji se sprovodi u različitim delovima zemlje u različitim vremenskim intervalima, kako bi se ukazalo na probleme koji muče prosvetne radnike. Ovaj oblik štrajka omogućava nastavnicima da nastave sa radom u nekim područjima dok istovremeno skreću pažnju na svoje zahteve u drugim delovima zemlje. Prvi deo štrajka održan je u Splitsko-dalmatinskoj, Zadarskoj, Šibensko-kninskoj i Dubrovačko-neretvanskoj županiji, a sada se širi na druge regije.
Prema izjavama predstavnika sindikata, većina prosvetnih radnika smatra da su njihove plate nedovoljne s obzirom na povećane troškove života i inflaciju koja je pogodila cijelu zemlju. Takođe, naglašavaju da se uslovi rada moraju poboljšati kako bi obrazovni sistem mogao da funkcioniše efikasno i kako bi se osiguralo da učenici dobiju kvalitetno obrazovanje.
Štrajk dolazi u trenutku kada se Hrvatska suočava s brojnim izazovima u obrazovnom sistemu, uključujući nedostatak učitelja i profesora u određenim predmetima, kao i probleme sa infrastrukturom škola. Mnogi nastavnici se osećaju preopterećeno zbog dodatnih obaveza i nedostatka podrške od strane vlasti. Uzimajući u obzir trenutnu situaciju, sindikati su odlučili da pokrenu ovaj štrajk kao način da se čuje njihov glas i da se skrene pažnja na njihove zahteve.
Osim povećanja plata, sindikati traže i reforme u obrazovnom sistemu koje bi omogućile bolje uslove rada. To uključuje smanjenje broja učenika po razredu, poboljšanje uslova u školama, kao i dodatnu podršku za nastavnike u obliku stručnog usavršavanja i resursa koji su im potrebni za kvalitetno izvođenje nastave.
U međuvremenu, vlasti su pozvane da reše ove probleme kako bi se izbegle daljnje tenzije i nezadovoljstvo među prosvetnim radnicima. Štrajkovi u obrazovanju često dovode do prekida nastave, što može imati dugoročne posledice na učenike i njihov proces učenja.
Dok se štrajk nastavlja, mnogi se nadaju da će dijalog između sindikata i vlasti biti otvoren i konstruktivan, kako bi se našla rešenja koja će zadovoljiti sve strane. U suprotnom, može doći do produženja štrajkova i dodatnog nezadovoljstva među radnicima u obrazovanju, što bi moglo dodatno uticati na obrazovni sistem u Hrvatskoj.
Za sada, prosvetni radnici nastavljaju s protestima, a očekuje se da će se situacija dalje razvijati u narednim danima, kada bi mogli biti organizovani i novi štrajkovi ili protesti u drugim delovima zemlje. Važno je napomenuti da obrazovanje predstavlja temelj društva, te je ključno da se problemi sa kojima se suočavaju prosvetni radnici hitno reše kako bi se obezbedila budućnost obrazovanja u Hrvatskoj.
