U Srbiji postoji problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta, posebno na nastavnim smerovima i modulima. Manjak studenata dovodi do nedostatka nastavnika u školama, naročito u predmetima kao što su matematika, fizika, hemija i nemački jezik. Nastavnički fakulteti suočavaju se s problemom nedostatka brucoša koji žele da postanu nastavnici, zbog čega su dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu izradili Platformu kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit nastavnog kadra u obrazovnom sistemu.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima su ključne stvari na kojima insistiraju dekani kako bi privukli nove studente na nastavničke fakultete. Međutim, ova Platforma je usvojena na Senatu, ali nije dobila podršku Ministarstva prosvete i Vlade Srbije. Nezainteresovanost za nastavničke smerove dovodi do začaranog kruga u kojem nedostaje kvalifikovan nastavni kadar u školama.
Direktori škola suočavaju se s velikim problemima pri pronalaženju zamene za nastavnike koji odlaze u penziju ili na drugo radno mesto. Često se angažuje nedovoljno stručan kadar, a situacija postaje toliko ozbiljna da se čak apsolventima sa fakulteta dozvoljava da predaju u učionicama kako bi se izbeglo gubljenje časova. Dekan Hemijskog fakulteta ističe da škole u manjim gradovima imaju najveći problem s nedostatkom nastavnika, jer se u univerzitetskim gradovima problem delimično rešava angažovanjem studenata završnih godina fakulteta.
Alarmantna situacija u obrazovnom sistemu Srbije ogleda se i u proceni da će u narednih pet godina nedostajati pet do sedam hiljada nastavnika. Trend pada interesovanja za nastavničke fakultete uočen je 2015. godine, a istraživanja pokazuju da mladi danas biraju fakultete razmišljajući pragmatično i želeći dobru platu. Na beogradskim fakultetima zabeležen je istorijski minimum upisanih studenata na nastavničkim smerovima, što ukazuje na ozbiljan problem nedostatka nastavnika u narednom periodu.
Dekanka Filološkog fakulteta ističe da se najveći pad interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti beleži, dok ostali smerovi, poput anglistike, imaju popunjenost studenata, ali mnogi od njih ne žele da postanu profesori stranih jezika. Nedostatak kvalifikovanog nastavnog kadra učinilo je situaciju alarmantnom, jer su prošle godine za nastavnika hemije upisana samo tri brucoša, dok su za druge predmete poput biologije, fizike ili matematike brojke takođe veoma niske.
U ovom trenutku je ključno da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaustavio trend opadanja interesovanja za nastavničke fakultete i rešio deficit nastavnog kadra u školama. Stipendije, veće plate i povratak ugleda prosvetnim radnicima su ključni faktori koji bi mogli privući nove studente na nastavničke fakultete i osigurati kvalitet obrazovanja u Srbiji u narednim godinama.
