Naučni skup pod nazivom „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ održan je u Narodnoj biblioteci u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske. Skupu su prisustvovali lingvisti, pravnici i predstavnici SPC, Matice srpske i Vlade Srbije, poput ministrice prosvete Slavice Đukić Dejanović i ministra za manjinska prava Tomislava Žigmanova.

Patrijarh Srpski Porfirije je izrazio svoje nezadovoljstvo Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, nazivajući ga „ekstremnim nasiljem“. Komentarisao je i šire aspekte zakona, ističući da će biti zakonski afirmisana mogućnost promene pola hormonima ili hirurškim putem, kao i uvođenje zakonske obaveze da u svim oblastima i zanimanjima radi jednak broj muškaraca i žena.

Lingvistkinja Marija Mandić smatra da naučni skupovi ne bi trebali biti organizovani uz crkvu i sveštenstvo, osim ako se ne tiču tema isključivo te institucije.

Tema rodno senzitivnog jezika je izazvala različite reakcije. Bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrović, ističe da je to jezik rodne ravnopravnosti koji bi trebao učiniti vidljivijim žene koje čine većinu stanovništva.

Rodno-senzitivni jezik će biti kažnjavan zakonskim merama za nepoštovanje, a za političke organizacije, medije i poslodavce su predviđene visoke novčane kazne.

Postavlja se pitanje zašto se SPC bavi ovom temom, s obzirom da je profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković rekla da je to pitanje vezano uz jezik u društvu, a da je naučni skup „promašio ciljnu grupu“.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić tvrdi da rodno-senzitivni jezik ne predstavlja nasilje ili inženjering nad srpskim jezikom, već se bavi pitanjima tolerancije i poštovanja drugih.

Profesorka Valić Nedeljković smatra da je mlađoj populaciji rodno-senzitivan jezik postao prirodan u upotrebi i da su rodno-senzitivni termini već uobičajeni među mladima.

Ukratko, naučni skup „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ je bio mesto rasprave o rodno senzitivnom jeziku i njegovom uticaju na srpsku kulturu. Teme o značaju SPC u ovom kontekstu i podrškama rodno-senzitivnog jezika izazvale su različita mišljenja, a rasprava se nastavlja.