Planeta Zemlja se suočava sa alarmantnim porastom temperatura, prema nedavnoj studiji o globalnom zagrevanju koja beleži rekordne temperature svakog meseca u proteklih 13 meseci. Prosečna globalna temperatura je porasla za 1,64 stepena Celzijusa u periodu od jula 2023. do juna 2024. u poređenju sa periodom pre Industrijske revolucije. Ovo naglo zagrevanje je delimično posledica pojave El Ninja, klimatskog ciklusa koji je doveo do povećanja temperatura mora u istočnom i centralnom delu Pacifika.

Naučnici upozoravaju da je globalno zagrevanje od dva stepena iznad nivoa pre Industrijske revolucije kritična tačka i da dalji porast temperature može dovesti do nepovratnih promena u klimi. Ujedinjene nacije su već upozorile da će porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa imati ozbiljne posledice po život na Zemlji, uključujući toplotne talase, poplave, glad i uništavanje ekosistema.

Pariskim sporazumom iz 2015. godine gotovo 200 zemalja se obavezalo da će ograničiti porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa i zadržati ga ispod dva stepena. Iako nova istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće trendove, granice postavljene Pariskim sporazumom još uvek nisu prekoračene.

Međutim, negativni uticaji globalnog zagrevanja već se osećaju, a naučnici predviđaju da će 2024. godina biti još toplija od prethodne. SAD će se suočiti sa temperaturama toplijim od prosečnih vrednosti tokom leta, prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu. Klimatolozi procenjuju da će šanse da 2024. godina bude najtoplija od početka praćenja globalnih temperatura biti oko 95 odsto.

Ukupno gledano, ovi alarmantni trendovi u porastu temperatura naglašavaju potrebu za hitnim akcijama kako bi se smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporilo globalno zagrevanje. Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju životu na planeti i neophodno je da međunarodna zajednica preduzme efikasne mere kako bi zaustavila dalje negativne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.