Naučnici neprofitne organizacije iz Čikaga, poznate kao Buletin naučnika, pomerili su „sat sudnjeg dana“ na 89 sekundi pre ponoći. Ovo označava najbližu tačku uništenja u istoriji, a informacije je prenela agencija Rojters. Odluka o pomeranju sata doneta je zbog rastućih globalnih pretnji koje se odnose na nuklearne sukobe, klimatske promene, veštačku inteligenciju i geopolitičke tenzije.
Predsednik Odbora za nauku i bezbednost Buletina, Danijel Holc, istakao je da su faktori koji su uticali na ovu odluku već bili prisutni prethodnih godina, ali da je napredak u rešavanju tih ključnih problema bio nedovoljan. On je naglasio da trenutna situacija stvara sve negativnije i zabrinjavajuće efekte. Pretnje koje dolaze iz različitih pravaca, kao što su ruske nuklearne pretnje tokom sukoba u Ukrajini i konflikti na Bliskom istoku, doprinose osećaju globalne nesigurnosti.
Holc je pozvao svetske lidere, posebno one u SAD-u, Rusiji i Kini, da preuzmu odgovornost i „odvuku svet sa ivice“. U tom smislu, odluka o pomeranju sata na 89 sekundi pre ponoći treba da služi kao ozbiljno upozorenje. Sat sudnjeg dana je simbol koji predstavlja verovatnoću globalne katastrofe koju je izazvao čovek. Osnovali su ga Robert Openhajmer, Albert Ajnštajn i Judžin Rabinovič 1947. godine kao metaforu za pretnje koje dolaze usled nekontrolisanog napretka nauke i tehnologije.
Hipotetička globalna katastrofa u ovom simbolu predstavlja ponoć, a procena koliko je svet blizu te tačke se vrši svake godine u januaru. Prvobitna postavka Sata sudnjeg dana 1947. godine bila je 7 minuta do ponoći. Od tada je sat pomeran unazad osam puta i unapred 18 puta, a najdalje od ponoći bio je 17 minuta u 1991. godini.
Ova najnovija odluka o pomeranju sata naglašava ozbiljnost trenutne globalne situacije i potrebu za hitnim delovanjem. Naučnici su ukazali na to da su izazovi kao što su klimatske promene i zloupotreba novih tehnologija poput veštačke inteligencije postali sve prisutniji i opasniji. U svetlu ovih pretnji, međunarodna saradnja i odgovornost postaju ključni za očuvanje mira i bezbednosti.
Veštačka inteligencija se posebno ističe kao faktor rizika zbog svog potencijala da se koristi za vojne svrhe ili da izazove nepredvidive posledice u društvu. Neophodno je razvijati etičke smernice i regulative koje će upravljati razvojem i primenom ovih tehnologija kako bi se sprečile moguće katastrofe.
Klimatske promene, s druge strane, predstavljaju dugotrajni izazov koji zahteva hitnu akciju. U poslednjim decenijama, svet se suočava sa sve ekstremnijim vremenskim pojavama, porastom nivoa mora i gubicima biodiverziteta. Ove promene utiču na svakodnevni život ljudi i mogu dovesti do masovnih migracija i sukoba oko resursa.
S obzirom na sve veće tenzije u međunarodnim odnosima, potrebno je postići dijalog i saradnju između zemalja kako bi se smanjile nuklearne pretnje. Ova saradnja je ključna za izgradnju poverenja i sprečavanje sukoba koji mogu dovesti do katastrofalnih posledica.
U svetlu svega ovoga, svet se suočava sa izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor. Svaka zemlja ima odgovornost da doprinese rešavanju ovih globalnih problema i da osigura bolju budućnost za sve. Sat sudnjeg dana predstavlja upozorenje, ali i poziv na akciju. Vreme za delovanje je sada, kako bi se osiguralo da se svet ne približi tački bez povratka.
