Aleksa Šantić je rođen 27. maja 1868. godine u Mostaru. Bio je učitelj srpskog jezika i književnosti na mostarskoj Velikoj gimnaziji, gde su ga učenici obožavali. Veoma rano je pokazao talenat za pisanje i tako je već sa 20 godina napisao prvu pesmu. Šantićevo bogato stvaralaštvo obuhvata više od 200 pesama, pisanih ćirilicom, često sa pesničkim pseudonimom Alekse Gajića.

Mnoge pesme su napisane inspirisane ljubavlju, prirodom i lepotama Hercegovine. Šantić je bio istinski zaljubljenik u svoju zemlju, što se jasno vidi u njegovim stihovima. Pored toga, bio je i politički angažovan, pa su mnoge pesme posvećene patriotizmu i borbi za slobodu teško ugnjetavanog naroda.

Jedna od najpoznatijih pesama Aleksu Šantića je „Emina“. Pesma govori o ljubavi i tuzi i doživela je veliki uspeh i prevođena je na mnoge jezike. Sama pesma je napisana prema istinitom događaju, a u njoj pesnik izražava svoju bol i tugu zbog izgubljene ljubavi.

Šantić je takođe bio i deo mostarske književne grupe koja je imala velikog uticaja na književnu scenu tog vremena. Grupa je okupljala pisce i pesnike različitih nacionalnosti, koji su zajedno radili na očuvanju tradicije i književnosti.

Iako je imao kratku životnu stazu, Aleksa Šantić je ostavio duboke stope u srpskoj kulturi i književnosti. Njegove pesme su inspiracija mnogim ljudima, a danas se mnoge od njih koriste kao tekstovi pesama, citati ili izgovoreni povodom važnih događaja.

Mostar se ponosi Šantićevim nasleđem, o čemu govore ulice koje nose njegovo ime, spomenici i manifestacije posvećene njegovom liku i delu. Njegova kuća je takođe muzej danas, gde se čuvaju uspomene na ovog velikog pesnika.

O njegovom životu i delu je snimljen film 1971. godine, a njegove pesme su kroz generacije prepevavane i interpretirane na različitim muzičkim festivalima i manifestacijama. Aleksa Šantić je svojom pesničkom maštom i istinskom ljubavlju prema Hercegovini ostavio neizbrisiv trag.

Pored toga, njegova dela su razumljiva i lako pristupačna širokom čitalačkom auditorijumu, što je doprinelo popularnosti njegovih pesama. Tako su i mladi ljudi danas inspirisani njegovim stihovima i na taj način se očuvava njegovo nasleđe i tradicija.

Aleksa Šantić se može smatrati jednim od začetnika srpske i hercegovačke književnosti, a njegov doprinos multietničkom Mostaru je neprocenjiv. Njegove pesme i stihovi žive večno i čuvaju se kao dragoceno kulturno nasleđe. Ovaj datu je značajan ne samo za istoriju kulture i književnosti, već predstavlja i temelj razumevanja i poštovanja različitosti u multietničkom okruženju.

100 godina od njegove smrti, Aleksa Šantić ostaje večno prisutan u srcima ljudi u Hercegovini, ali i širom sveta. Njegovo delo živi i nastavlja da inspiriše nove generacije pesnika i zaljubljenika u književnost. Mostar je i dalje ponosan na svog velikog pesnika koji je svojim pisanjem obogatio književnost i kulturu Hercegovine.