U svetu globalizovane ekonomije, transfer novca između Srbije i inostranstva postaje sve češća pojava. Međutim, ovaj proces nije potpuno slobodan i podložan je određenim pravilima i ograničenjima koja propisuju zakoni o spoljnotrgovinskom i deviznom poslovanju.
Transfer novca između Srbije i drugih zemalja reguliše nekoliko pravnih akata, od kojih su najvažniji Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i Zakon o deviznom poslovanju. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju definiše promet robe i usluga između domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, pružajući pravni okvir za međunarodnu trgovinu, uključujući plaćanja između učesnika u trgovinskim transakcijama. Zakon o deviznom poslovanju dodatno precizira uslove pod kojima se može vršiti transfer novca između rezidenata i nerezidenata, razdvajajući transakcije na tekuće i kapitalne poslove.
Tekući poslovi obuhvataju transakcije koje ne uključuju promenu vlasništva nad kapitalom. To znači da se novac prenosi kao deo redovnog poslovanja, bez dugoročnih ulaganja. Među najčešćim tekućim poslovima su plaćanja za uvoz robe i usluga, plate zaposlenih koji rade u inostranstvu, isplate po ugovorima o radu ili autorskim ugovorima, kao i refundacije troškova putovanja i poslovnih angažmana. Prema članu 10. Zakona o deviznom poslovanju, plaćanja i naplaćivanja po tekućim poslovima su slobodna, osim u slučajevima kada su specifično ograničena zakonom.
Sa druge strane, kapitalni poslovi uključuju transfer novca sa namerom ulaganja i dugoročnog finansiranja. Ove transakcije mogu se odnositi na direktne investicije u preduzeća u Srbiji ili inostranstvu, kupovinu akcija ili udela u kompanijama, zatim dokapitalizaciju firmi, kao i ulaganja u nekretnine izvan Srbije. Iako su mnoge transakcije između Srbije i inostranstva slobodne, postoje određeni slučajevi kada transfer može biti ograničen ili čak zabranjen.
Najčešći razlozi za ograničenja uključuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kada su banke u obavezi da prijave sumnjive transakcije i mogu privremeno blokirati ili odbiti transfer ako postoji sumnja na ilegalne aktivnosti. Takođe, postoje i ograničenja na osnovu međunarodnih sankcija – Srbija se pridržava određenih međunarodnih sankcija, što znači da su transakcije prema određenim zemljama, kompanijama ili pojedincima zabranjene.
Jedan od razloga za privremeno zaustavljanje transfera može biti i administrativna greška ili nedostatak dokumentacije, kada banka zahteva dodatne informacije kako bi potvrdila zakonitost transakcije. Narodna banka Srbije donosi posebna uputstva i propise koji preciziraju kako se obavlja platni promet sa inostranstvom, uključujući šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa. Ovaj šifarnik sadrži tačne kodove i kategorije prema kojima se transakcije klasifikuju, omogućavajući precizniju kontrolu i usklađenost sa zakonskim regulativama.
Poreski tretman isplate dividende fizičkom licu takođe predstavlja značajno pitanje u međunarodnim finansijama. Kada srpska kompanija isplaćuje dividende fizičkom licu koje je rezident, na primer, Nemačke, važno je znati koja država ima pravo da naplati porez i po kojoj stopi. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, dividende i učešće u dobiti smatraju se prihodom od kapitala i podležu oporezivanju po stopi od 15 odsto. To znači da srpske kompanije prilikom isplate dividendi fizičkim licima – nerezidentima, moraju obračunati i obustaviti ovaj porez pre nego što isplate sredstva.
Međutim, nacionalni zakoni nisu jedini faktor koji određuje kako će se dividende oporezovati. Srbija i Nemačka imaju potpisan Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji dodatno precizira kako se oporezuju prihodi ostvareni između ovih država. Ovaj ugovor ima ključnu ulogu u određivanju poreskih obaveza kada srpske firme isplaćuju dividende nemačkim rezidentima, a član 8. ovog ugovora jasno propisuje da Srbija ima pravo da oporezuje dividende isplaćene nemačkim rezidentima, ali je poreska stopa ograničena na 15 procenata.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je transfer novca između Srbije i inostranstva kompleksan proces koji zahteva pažljivo razumevanje zakonskih regulativa i propisa, kako bi se izbegle potencijalne pravne i finansijske komplikacije.
