Predsednik Paname, Hoze Raul Mulino, izjavio je da ne pridaje značaj izveštajima koji sugerišu da američka vojska razmatra mogućnosti za obezbeđivanje punog pristupa SAD Panamskom kanalu. Ova izjava usledila je nakon što su se pojavili navodi iz neimenovanih izvora o namerama Pentagona u vezi sa ovim strateškim objektom.
Na konferenciji za novinare, Mulino je naglasio da je važno da se takve tvrdnje potkrepe imenom i prezimenom, dodajući: „Ako niko ne stavi svoje ime na takvu tvrdnju, ja tome ne pripisujem nikakvu vrednost.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Paname, kao i pitanja vezana za suverenitet i kontrolu nad ključnim infrastrukturnim projektima, ponovo na tapetu.
Prema informacijama koje su prošle nedelje preneli anonimni američki zvaničnici, Pentagon je dobio instrukcije da proceni opcije u vezi sa Panamskim kanalom. Ove tvrdnje su se pojavile u kontekstu ponovljenih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izrazio želju da „vrati“ Panamski kanal pod kontrolu SAD. Ove reči su izazvale zabrinutost u Panami, koja je u prošlosti imala turbulentne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog kontroverzi oko kontrole nad ovim ključnim pomorskim putem.
Panamski kanal, koji je otvoren 1914. godine, predstavlja jedan od najvažnijih pomorskih puteva na svetu, omogućavajući brodovima da pređu iz Atlantskog u Tihi okean bez potrebe da oplove Južnu Ameriku. Kanal je bio pod kontrolom SAD sve do 31. decembra 1999. godine, kada je prešao pod suverenu kontrolu Paname prema sporazumu iz 1977. godine, koji su potpisali tadašnji američki predsednik Džimi Karter i panamski lider Omar Torrijos.
S obzirom na značaj Panamskog kanala, svaka diskusija o američkom povratku kontrole može izazvati tenzije i strahove među Panamcima, koji su svesni istorije američke intervencije u njihovoj zemlji. Tokom 20. veka, SAD su sprovele brojne vojne operacije u Latinskoj Americi, često pravdajući svoje akcije potrebom za održavanjem stabilnosti i zaštitom svojih interesa u regionu.
U poslednjim decenijama, Panama je radila na jačanju svojih političkih i ekonomskih institucija, dok se istovremeno suočavala sa izazovima kao što su korupcija i ekonomska nejednakost. Održavanje suvereniteta nad Panamskim kanalom ostaje ključno pitanje za panamsku vladu, a svaki pokušaj SAD da preuzmu kontrolu nad ovim strateškim resursom može ozbiljno ugroziti napore Paname da se afirmiše kao nezavisna i suverena nacija.
Kao odgovor na nedavne izveštaje, panamska vlada je podvukla da je suverenitet nad kanalom neupitan i da je njegova kontrola u rukama Paname. Ova izjava je deo šireg nastojanja da se obezbedi nacionalni interes i očuva stabilnost u zemlji. U tom kontekstu, Mulino je pozvao na dijalog i saradnju, naglašavajući važnost poštovanja suvereniteta i nezavisnosti Paname.
Pored političkih tenzija, postoji i ekonomska dimenzija ovog pitanja. Panamski kanal generiše značajne prihode za zemlju, a svaka promena u njegovoj kontroli mogla bi imati dalekosežne posledice po ekonomiju Paname. Kanal je ključan za međunarodnu trgovinu, a mnoge zemlje zavise od njegovog funkcionisanja za transport robe.
U svetlu svih ovih faktora, jasno je da je pitanje kontrole nad Panamskim kanalom i dalje veoma delikatna tema koja zahteva pažljivo razmatranje i dijalog između svih strana. Kako se situacija razvija, važno je pratiti reakcije i stavove kako panamske vlade, tako i međunarodne zajednice.
