Nemački kancelar Olaf Šolc, tokom svoje posete Vašingtonu, saznao je da se Donald Tramp vratio, barem u pogledu američke politike prema Ukrajini, piše „Politiko“.
Šolc je svoju posetu Sjedinjenim Američkim Državama napravio baš u trenutku kada republikanci u Kongresu, po Trampovom nalogu, blokiraju vojnu pomoć Kijevu, ugrožavajući sudbinu zemlje koja se na linijama fronta bori sa nestašicom municije, dok ruske snage ulažu velike napore da zauzmu grad Avdijevku.
„Razgovori između Predstavničkog doma i Senata o finansiranju podrške Ukrajini su, naravno, tema koju posebno pažljivo pratimo“, rekao je visoki zvaničnik nemačke vlade uoči Šolcovog putovanja.
Prema izvorima koje citira „Politiko“, kancelar Olaf Šolc tokom ovonedeljne posete Vašingtonu izneo je planove postepenog smanjenja vojne prisutnosti NATO-a na istoku Evrope, što uključuje smanjenje broja vojnika u Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Takođe, kako saznaje ovaj list, planirano je i povlačenje jurišnih aviona i oklopnih vozila bez posade s ovog područja.
Analitičari tvrde da je ovo jedan od najvećih preokreta u politici NATO-a prema istočnoj Evropi od raspada SSSR-a. S obzirom na sve veće tenzije između SAD-a i Rusije, ovi potezi Njemačke, najveće vojne sile u EU, moguće će dovesti do velikog porasta napetosti između Zapada i Rusije.
Ova odluka dolazi u trenutku kada ruske snage izvode vojne vežbe na granici sa Ukrajinom, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među evropskim liderima. Uprkos ovim signalam zabrinutosti, Sjedinjene Američke Države nisu poduzele nikakve korake kako bi podržale Ukrajinu u ovom ključnom trenutku.
Prema izvorima koje citira „Politiko“, kancelar Olaf Šolc se sastao s više najviših zvaničnika u Vašingtonu, uključujući i novoizabranog predsednika SAD-a, Džoa Bajdena. Tokom ovih sastanaka, Šolc je naglasio važnost podrške Sjedinjenih Američkih Država za Ukrajinu, ali rezultat ovih razgovora još nije poznat.
Situacija u Ukrajini postaje sve teža, a vladajuće snage suočavaju se sa poteškoćama u obezbeđivanju stabilnosti u regionu. Sve veći pritisak stranih sila, uključujući Rusiju, na njihovu teritoriju dodatno pogoršava situaciju. Važnost podrške od strane Zapada nikada nije bila veća.
U međuvremenu, u Nemačkoj, političari ističu nužnost podrške Ukrajini u ovim teškim trenucima. Zvaničnici nemačke vlade često izražavaju zabrinutost zbog situacije u istočnoj Ukrajini, te naglašavaju važnost pružanja vojne i finansijske pomoći ovoj zemlji. Nemačka želi da podstakne i druge članice EU da se aktivno uključe u podršku Ukrajini, kako bi se ojačala stabilnost i bezbednost u regionu.
Ujedno, Nemačka pokušava da očuva odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali se suočava sa sve većom neprijatnošću zbog Trampovog povratka na političku scenu, posebno kada je reč o Ukrajini. Ova situacija stavlja Nemačku u tešku poziciju, koja traži balansiranje između održavanja dobrih odnosa sa SAD-om, ali istovremeno i podršku Ukrajini u ovoj kriznoj situaciji.
Na kraju, uspeh ove posete će zavisiti od sposobnosti kancelara Šolca da pregovara sa američkim zvaničnicima o podršci za Ukrajinu, te da istovremeno održi dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Nemačka i SAD imaju zajednički interes da podrže stabilnost i bezbednost u istočnoj Evropi, te će uspeh ove posete biti od suštinskog značaja za obe zemlje.
