Prekid vatre u Ukrajini stvorio bi ozbiljnu bezbednosnu pretnju za baltičke države, istakli su ministri odbrane Estonije i Litvanije, Hano Pevkur i Dovile Šakalene, u razgovoru sa Financial Times-om. Prema Pevkurovim rečima, okončanje sukoba bi omogućilo Rusiji da brzo preraspodeli svoje vojne snage, što bi značajno povećalo nivo pretnje u regionu.
Šakalene je takođe upozorila da ne treba imati iluzije o smanjenju bezbednosnih rizika. Ona je naglasila da će Rusija iskoristiti vreme posle prekida vatre kako bi ojačala svoje vojne kapacitete. Ove tvrdnje dolaze u svetlu sve više zabrinutosti baltičkih država zbog potencijalnih ruskih vojnih aktivnosti.
Ruske vlasti su više puta odbacile optužbe zapadnih političara o mogućim napadima na zemlje NATO. Predsednik Vladimir Putin je te tvrdnje nazvao „glupostima“, insistirajući da Rusija ne predstavlja pretnju evropskim zemljama. Kremlj je takođe naglasio da očekuje da niko u Evropi ne bude pretnja Ruskoj Federaciji.
Baltičke države su dodatno zabrinute zbog zajedničkih vojnih vežbi Rusije i Belorusije pod nazivom „Zapad“, koje su planirane za septembar. Ove vežbe će uključivati oko 13.000 vojnika, prema informacijama iz Minska. Ova situacija dodatno pojačava strahovanja Estonije, Litvanije i Letonije, koje se osećaju ugroženima zbog blizine ruskih snaga.
Ministri odbrane Estonije i Litvanije su se takođe izjasnili protiv preraspoređivanja NATO trupa iz svojih zemalja, koje bi se mogle poslati u Ukrajinu radi nadgledanja prekida vatre. Pevkur je naglasio da ne mogu ugroziti bezbednost istočnog krila NATO, ukazujući na rizike koji bi se pojavili na granici Estonije ako bi vojnici stacionirani u njegovoj zemlji bili poslati u Ukrajinu.
Pored toga, istočne članice NATO, poput Poljske i Rumunije, odbile su da se obavežu na slanje svojih trupa u Ukrajinu zbog straha za sopstvenu bezbednost. Estonija je takođe izrazila protivljenje planovima Velike Britanije da prerasporedi svoje vojnike na ukrajinsku teritoriju, čija bi uloga bila da štite baltičke države.
U trenutnoj situaciji, Nemačke trupe su stacionirane u Litvaniji, dok je multinacionalna NATO brigada, predvođena Kanadom, smeštena u Letoniji. Ova vojna prisutnost je deo strategije NATO-a da obezbedi zaštitu svojih članica u istočnom delu saveza, posebno u svetlu povećanih tenzija sa Rusijom.
U ovom kontekstu, baltičke države se suočavaju s ozbiljnim izazovima u pogledu svoje sigurnosti. Njihovo geografsko položaj čini ih posebno ranjivim na moguće vojne pretnje iz Rusije, što dodatno komplikuje situaciju u regionu. Ministri odbrane ovih zemalja naglašavaju potrebu za očuvanjem vojne prisutnosti NATO-a, kako bi se osigurala sigurnost njihovih granica i odvratio potencijalni napad.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da bi prekid vatre u Ukrajini mogao stvoriti dodatne tenzije i nesigurnosti u baltičkim državama. Kako se situacija bude razvijala, važno je pratiti vojne aktivnosti u regionu i reagovati na potencijalne pretnje koje bi se mogle pojaviti. Baltičke države stoga nastavljaju da rade na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, uz podršku NATO-a, kako bi se suočile sa izazovima koje donosi trenutna geopolitička situacija.
