U najnovijim vestima iz Rusije, incident izložbe u Moskvi privukao je pažnju medija širom sveta. Kada je čuvar obezbeđenja pokušao da pojede umetničko delo, svi su bili zapanjeni. Dogodilo se to na izložbi savremene umetnosti u moskovskom stalnom Izložbenom centru o dostignućima nacionalne ekonomije (VDNH). Organizatori izložbe primetili su da na jednom delu nedostaje glavni protagonist.

U pitanju je „Bekstvo zlatne ribice“, neobično i zanimljivo umetničko delo koje prikazuje činiju sa ribicama gde jedna viri pored slike otvorenog mora, dok je druga zalepljena trakom kao da iskače iz posude u talase. Kao i kod drugih primeraka savremene umetnosti, cilj je bio da osoba koja posmatra delo bude upućena na razmišljanje, ali su misli zaštitara krenule u potpuno pogrešnom smeru.

Radnik obezbeđenja se nije divio delu već je prišao u nameri da ga detaljno ispita, što je upravo ono za šta ga plaćaju da spreči. Na snimku koji je postao viralan po ruskim društvenim mrežama vidi se kako rukom vuče dve zlatne ribice. U jednom trenutku, jednom rukom drži sliku pučine, a drugom vuče zlatnu ribicu dok se ne otkači. Zatim je omirisao zlatnu ribicu da proveri da li je prava, pa sproveo još jedan test tako što je zagrizao par puta.

Kada su organizatori primetili da je „Bekstvo zlatne ribice“ vandalizovano, proverili su sigurnosne kamere i zapanjili se snimkom neshvatljivog poteza čuvara. Kako prenosi nekoliko ruskih portala, radnik obezbeđenja je, kada su ga pitali zašto je to uradio, samo slegnuo ramenima i rekao da je imao tešku noć sa vrlo malo sna, i da nije bio ni svestan šta radi.

Čuvar je navodno suspendovan, a „Bekstvo zlatne ribice“ je popravljeno nakon par dana. Ovo je zarazilo ljude širom sveta, izazvajući pometnju na društvenim mrežama i pokrećući pitanja o vrednostima savremene umetnosti i ulozi umetničkih dela u javnim prostorima.

Ovo nije prvi put da su radnici obezbeđenja doveli umetnička dela u opasnost. U januaru, posetioc je „maleraom“ razbio slamku od $200,000 u jednoj izložbi u Majamiju, što je pokrenulo burne diskusije o zaštiti umetničkih dela na javnim mestima. Mnogi se pitaju da li je savremena umetnost postala lak plen za različite vrste vandalizma ili samo za nepažnju ljudi koji nisu svesni šta rade i ne cene umetnost.

Istraživanja pokazuju da se hronična bolest poput nesanice često povezuje sa strepnjom od neuspeha i takmičarskim stavom koji daje našim životima hronični oblik stresa. Brojni naučni radnici sugerišu da je mentalna zdravlje važno element preventivne medicine, a izloženost umetnosti može da bude deo terapije.

Izložba savremene umetnosti u moskovskom stalnom Izložbenom centru o dostignućima nacionalne ekonomije (VDNH) i dalje privlači veliku pažnju javnosti, a ovaj bizaran incident samo je podstakao žustru debatu o svrsi i vrednosti savremene umetnosti. Umetnička dela iskazaju duboke emocije, stavove i vrednosti. Ona inspirišu i provociraju, a ponekad nisu lako razumljiva ili prihvaćena. Ipak, vrednost umetničkog dela nije u tome što ono ispunjava posebne norme estetike niti u tehničkom majstorstvu, već u snazi njegovog izražaja, u onome što izaziva u nama kad se suočimo sa njim. Umetničko delo svakako u sebi ima svoju vrednost i značaj, i zaslužuje pažnju i poštovanje svih nas.