Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Zorana K., lekara poliklinike „011 Medikal tim Beograd“, zbog sumnje da je nesavesno postupao u pružanju lekarske pomoći, što je dovelo do smrti pacijenta Nikole Bakića. Ova tragedija se odigrala tokom perioda od 26. do 30. decembra 2022. godine, kada je Bakić preminuo u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije (KCS).
Optužnica, koja je dostavljena Višem sudu u Beogradu, sadrži optužbe za krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi. Zorana K. terete za postupanje koje je u suprotnosti sa pravilima medicinske struke, a za koje je predviđena kazna zatvora od 2 do 12 godina. Ovaj slučaj otvara važna pitanja o odgovornosti lekara i standardima zdravstvene zaštite.
Prema podacima iz optužnice, Zoran K. je 26. decembra izveo lasersku operaciju hemoroidnih čvorova na Bakiću. Nakon operacije, pacijent je iskazivao jake bolove i opšte loše zdravstveno stanje, ali je lekar odlučio da ga otpusti na kućno lečenje, dajući mu preporuke za postoperativnu terapiju. Ovakav postupak se može smatrati ozbiljnim propustom, s obzirom na to da je pacijent imao jasne simptome komplikacija.
U naredna dva dana, stanje Bakića se pogoršavalo, a Zoran K. je bio obavešten o tome. I pored toga, nije izvršio neposredan klinički pregled, što je dodatno pogoršalo situaciju. Na kraju, 29. decembra, Bakić je primljen u Urgentni centar KCS, gde je, uprkos medicinskim merama koje su preduzete, preminuo dan kasnije.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i postavio je pitanje o etici i profesionalizmu u medicini. Uloga lekara nije samo da pruži medicinsku pomoć, već i da prati stanje pacijenta nakon intervencije. Nesavesno postupanje može imati ozbiljne posledice, kao što je to bio slučaj sa Bakićem.
Takođe, ovaj incident ukazuje na važnost kontinuiranog obrazovanja i obuke medicinskog osoblja. Svaki lekar bi trebao da bude svestan potencijalnih komplikacija koje mogu nastati nakon operacija i da bude spreman da reaguje u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. U ovom slučaju, Zoran K. nije ispunio te standarde, što ga čini odgovornim za smrt pacijenta.
Zdravstveni sistem u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima, a ovakvi slučajevi dodatno pogoršavaju već postojeće probleme. Potrebno je raditi na unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite i jačanju odgovornosti lekara. Takođe, važno je omogućiti pacijentima da imaju poverenja u sistem i da se osećaju sigurno kada traže medicinsku pomoć.
Ukoliko se dokaže krivica Zorana K., ova presuda može postati presedan u srpskom pravosudnom sistemu i otvoriti vrata za slične slučajeve u budućnosti. Uloga pravosudnih organa je ključna u održavanju integriteta zdravstvenog sistema i zaštiti prava pacijenata.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanja o tome kako se medicinski stručnjaci suočavaju sa stresom i pritiskom koji dolaze sa njihovim poslom. Ponekad, nesavesno postupanje može biti rezultat preopterećenosti ili nedostatka resursa, što je česta pojava u zdravstvenim ustanovama širom sveta. Važno je adresirati ove probleme kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
U konačnici, smrt Nikole Bakića je tragičan podsetnik na to koliko je važna odgovornost u medicini. Svaki lekar ima dužnost da se brine o svojim pacijentima, a neprovođenje potrebnih mera može imati fatalne posledice. Očekuje se da će ovaj slučaj poslužiti kao upozorenje i podsticaj za poboljšanje zdravstvenog sistema u Srbiji.
