U nedavno emitovanom dokumentarnom filmu „Oni nisu inicijali“, koji je posvećen sećanju na žrtve krvavog pira u selu Velika Ivanča, na Radio-televiziji Srbije, porodice žrtava su podelile svoje sećanja na svoje najmilije koji su život izgubili u tom događaju.
Nikola Milić je bio poznat kao dečak sa rumenim obrazima. Bio je uzor svom bratu Mihajlu, voleo je običaje i praznike, kao i razrednu Ivanu. Bio je omiljen kod nastavnika i direktorke škole, iako nije često učio, već bi koristio parfem svog brata. Nikola je bio poznat po svojoj stalnoj vedroj prirodi i šaljivim pričama.
Petar Mitrović, predsednik kulturno-umetničkog društva „Malo Orašje“, bio je volonter za vreme pandemije, član lovačkog udruženja i ljubitelj folklora. Bio je poznat po organizovanju druženja i okupljanja u selu, a njegova majka Biljana se seća kako je Petar voleo da igra kolo i folklor. Osnovao je folklornu grupu u selu, koja je nastavila da živi i nakon njegove smrti.
Marko Mitrović, takođe iz Malog Orašja, bio je odličan učenik i stipendista Železare Smederevo. Bio je vezan za majku od malih nogu i voleo je da imitira glumce iz omiljenih serija. Poznat je po nadimku Bole, koji je dobio po liku iz jedne serije.
Nemanja Stevanović je bio vesela osoba koja je volela društvo, sport, motore i kamione. Bio je verni navijač fudbalskog kluba Ravni Gaj i radio je kako bi zaradio za sebe. Voleo je devojku Anđelu.
Lazar Milovanović iz Malog Orašja bio je jako vredan i dobar dečko. Bio je poznat po svojoj radinosti, a njegov pozitivan stav prema životu i ljubav prema porodici ostali su u sećanju njegovim prijateljima.
Dalibor, poznat kao Dača, voleo je sport, fudbal, pevanje i fotografiju. Bio je osoba koja je uvek bila nasmejana i sa pesmom na usnama. Bio je zaposlen u elektrodistribuciji i privatno, a njegova sestra Suzana se seća kako je bio ljubomoran na svog pištolja.
Milan i Kristina Panić bili su rođeni brat i sestra. Milan je bio policajac koji nikada nije nosio službeni pištolj kući, a Kristina je bila odlična učenica i planirala je da upiše Učiteljski fakultet. Kristinin diplomski rad ostao je nepročitan u njenom laptopu.
Aleksandar Milovanović, rođen 28. decembra 2005. godine, bio je najbolji učenik u svojoj školi i već je imao planove za budućnost, kao otvaranje pekare u svom selu. Bio je poznat po svojoj dobroti i ljubavi prema porodici.
Ovi mladi ljudi su ostavili veliku prazninu u svojim porodicama i zajednici, ali će zauvek biti upamćeni po svojoj vedroj prirodi, radinosti i ljubavi prema svojim najmilijima. Njihova sećanja i priče o njima će zauvek živeti kroz sećanje svojih porodica i prijatelja.
